Василиј Соколовски

совјетски војни вођа

Василиј Данилович Соколовски (рус. Васи́лий Дани́лович Соколо́вский 21. јул 1897. - 10. мај 1968) је био совјетски војни вођа, Маршал Совјетског Савеза (то је постао 3. јула 1946.[1]), херој Совјетског Савеза[1]. Током Великог отаџбинског рата био је постављен за начелника штаба различитих фронтова, под командом Жукова, након рата постао је теоретичар рата, аутор "Војне стратегије" (Военная стратегия)[2].

василиј соколовски
Лични подаци
ПрофесијаВојно лице
Деловање
СлужбаЦрвена армија
1918–1960
ЧинМаршал Совјетског Савеза
НаследникМатвеј Захаров
Херој
Херој СССР од29. мај 1945.

Одликовања
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина Орден Лењина Орден Лењина Орден Лењина
Орден Лењина Орден Лењина Орден Лењина Орден Лењина
Орден Октобарске револуције Орден црвене заставе Орден црвене заставе Орден црвене заставе
Орден Суворова првог степена Орден Суворова првог степена Орден Суворова првог степена Орден Кутузова првог степена
Орден Кутузова првог степена Орден Кутузова првог степена






Родио се у селу Козлики,срез Бјалисток,Гродненска губернија,Руске империје.[3]

Води поријекло из сиромашне сеоске породице, данас се та територија налази у Пољској,по националности је Рус.

1905. је завршио црквено-парохијску школу,и радио је у кожари у Заблудову.

Неколико година је радио тамо и самообразовао се.1912. са одличним је завршио двогодишњу учитељску школу,а 1918. вишу педагошку у Невељу.

У 1.свјетском рату је као учитељ био ослобођен војске,али је радио на изградњи одбрамбених линија 1915. неколико мјесеци.

У грађанском рату, фебруара 1918. прелази на страну Црвене армије,међу првим добровољцима.

Маја исте године завршава Московске војно-инструкторске курсеве и одлази на источни фронт као командир чете у 2.уралски пук,а у јуну постаје начелник штаба батаљона,а у јулу се враћа на дужност командира чете 2.брдског пука,од августа је помоћник команданта пука,а у септембру вршилац дужности команданта.

Од октобра 1918. до јуна 1919. је слушалац 1.генерације војне академије Црвене армије.

Референце

уреди
  1. ^ а б Соколовский Василий Данилович на сайте «Герои страны»
  2. ^ Соколовский, Василий Данилович (1963). Военная стратегия. Москва: Воениздат. 
  3. ^ Šević, Milica (2014-06-30). „Номинативне реченице у руском језику на материјалу пословица (и њихови еквиваленти у српском језику)”. Филолог – часопис за језик, књижевност и културу. 0 (9). ISSN 2233-1158. doi:10.7251/fil1409153s. 

Литература

уреди
  • Соколовский, Василий Данилович (1963). Военная стратегия. Москва: Воениздат.