Велики Извор је приградско насеље града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 2684 становника (према попису из 1991. било је 2945 становника). У овом насељу се одржавају манифестације Башта Балкана и Потекла Вода Студена.[тражи се извор]

Велики Извор
Поглед на Велики Извор
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.2684
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 00″ С; 22° 20′ 00″ И / 43.916666° С; 22.333333° И / 43.916666; 22.333333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 m
Велики Извор на карти Србије
Велики Извор
Велики Извор
Велики Извор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19206
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Географија

уреди

Смештено је 5 km североисточно од центра града Зајечара.

Историја

уреди

Већи део становништва пореклом jе из Тетевена у Бугарскоj. Досељени су средином XVIII века.[1] У овом селу, 1839. године је отворена основна школа.[тражи се извор]

Познате особе

уреди

У Великом Извору су рођени Ђорђе Генчић, предратни министар и индустријалац, и Антоније Антић, један од учесника атентата на краља Александра Обреновића.

Овде се одиграла Битка код Великог Извора.

Демографија

уреди

Према попису становништва из 2002. године насеље има 2.684 становника. 1991. године насеље је имало 2.945, 1953. године 3.676 и 1924. године 4.000 становника.

У насељу Велики Извор живи 2227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (43,0 код мушкараца и 46,3 код жена). У насељу има 754 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 3.758
1953. 3.676
1961. 3.598
1971. 3.363
1981. 3.062
1991. 2.945 2.889
2002. 2.684 2.774
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
2.629 97,95%
Роми
  
13 0,48%
Бугари
  
9 0,33%
Црногорци
  
7 0,26%
Власи
  
6 0,22%
Македонци
  
2 0,07%
Хрвати
  
1 0,03%
Немци
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
непознато
  
5 0,18%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Каниц, Феликс. Србија. Земља и становништво. Од римског доба до краја XIX века, Друга књига, Београд 1986, с. 589-590. Напомена 169.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди