Википедија

Видо Латковић

српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар

Видо Латковић (Цетиње, 27. јун 1901 — Београд, 21. јул 1965) био је српски књижевни историчар, књижевник и позоришни критичар.[1]

Видо Латковић
Лични подаци
Датум рођења(1901-06-27)27. јун 1901.
Место рођењаЦетиње, Књажевина Црна Гора
Датум смрти21. јул 1965.(1965-07-21) (64 год.)
Место смртиБеоград, СФРЈ

Биографија уреди

Школовао се између 1911. и 1920. на Цетињу, студирао југословенску и светску књижевност на Филозофском факултету у Београду од 1920. до 1925. године.[2] Докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1939. године.[2] Од 1945. до 1965. године радио је на Филолошком факултету Универзитета у Београду као професор теорије књижевности и народне књижевности.[1]

Уређивао је цетињски часопис Записи и био један од обновитеља и главних уредника Прилога за књижевност.[2]

Његова научна интересовања била су окренута ка значајним српским писцима XIX и XX века (Вук Стефановић Караџић, Петар Петровић Његош, Бранко Радичевић...).[1]

На основу текста који је за штампу приредио са Радославом Бошковићем, припремљено је прво електронско издање „Горског вијенца“ са објашњењима и речником.

Обредне и обичајне песме сврстао је у једну групу. Сматрао је да шаљиве песме припадају некој од већ издвојених група.

Дела уреди

  • „Симо Матавуљ у Црној Гори“ 1939,
  • „Чланци из књижевности“ 1953,
  • „П. П. Његош“ (монографија) 1963,
  • „Народна књижевност“ објављена након његове смрти.
  • Видо Латковић аутор је другог допуњеног издања дела „Словеначко-српскохрватски речник“.

Референце уреди

  1. ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 419. 
  2. ^ а б в „Видо Латковић”. istorijskabiblioteka.com. Приступљено 2. 2. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Видо_Латковић&oldid=26839970”