Владислав Каћански
Владислав Каћански (Нови Сад, 3. јун 1950 — Нови Сад, 15. октобар 2006) био је познати новосадски позоришни и филмски глумац.
| Владислав Каћански | |
|---|---|
 Владислав Каћански | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. јун 1950. |
| Место рођења | Нови Сад, ФНРЈ |
| Датум смрти | 15. октобар 2006. (56 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија уреди
Каћански је рођен 3. јуна 1950. у Новом Саду. Завршио је Гимназију Јован Јовановић Змај у Новом Саду, Вишу комерцијалну школу, а 1977. године дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду.
Од 1977. године стални је члан ансамбла драме Српског народног позоришта у Новом Саду, где као првак драме остаје до краја свог живота. Глумио је у великом броју позоришних представа, на филму и телевизији.[1]
Био директор драме СНП-а.[1]
Преминуо је 15. октобра 2006. године, у Новом Саду. Своју последњу улогу и последњу представу „Наход Симеон“ одиграо је септембра 2006. године.
Отац позоришног редитеља Марка Каћанског.
Неке улоге у позоришту уреди
- Сава Савић, Бранислав Нушић, „Протекција“, режија Д. Станкоски;
- Рајко Певац, Душан Ковачевић, „Свети Георгије убива аждаху“, режија Егон Савин;
- Шербулић, Јован Стерија Поповић, „Родољупци“, режија Слободан Унковски;
- гроф од Кента, Вилијам Шекспир, „Краљ Лир“, режија Љубиша Ристић;
- Срђа Злопоглеђа, Александар Поповић, „Бела кафа“, режија Бранко Плеша;
- Аца Ковачев, Милош Николић, „Ковачи“, режија Бранислав Мићуновић;
- Кир Јања, Јован Стерија Поповић, "Кир Јања“, режија Љубослав Мајера;
- ујка Васа, Бранислав Нушић, „Госпођа министарка“, режија Б. Поповић;
- Благоје Бабић, Љубомир Симовић, „Путујуће позориште Шопаловић“, режија Егон Савин;
- кум Света Милосављевић, Александар Поповић, „Мрешћење шарана“, режија Егон Савин;
- Јанко Савски, Душан Ковачевић, „Сабирни центар“, режија Љубослав Мајера;
- Дорн, Антон Павлович Чехов, „Галеб“, режија Жанко Томић;
- Софокле, „Цар Едип“, режија Љубиша Ристић;
- Ж. Павловић, „Брада“, режија Раде Шербеџија;
- В. Гомбрович, „Венчање“, режија Марко Каћански;
- Т. Мекнили, „Стендалов синдром“, режија Стефан Саблић;
- др Петар Милин, адвокат, Ђорђе Лебовић, „Раванград“, режија Дејан Мијач;
- Уго Тудешко, Марин Држић, „Дундо Мароје“, режија Радослав Миленковић;
- Трбуљин муж, Милена Марковић, „Наход Симеон“, режија Томи Јанежич;
Телевизија уреди
- Било, па прошло - серија
- Светозар Марковић - серија
- Стражилово
- Поп Ћира и поп Спира - серија
- Балкан експрес 2 - серија
- Јевреји долазе
- Највише на свету целом - серија
- Зла жена
Филм уреди
Неке награде и признања уреди
- више награда на Сусрету позоришта Војводине
- годишња награда СНП-а
- награда за глуму на Вршачкој позоришној јесени за улогу Кир Јање, у истоименој представи, 1993. године
- Статуета слободе на „Слободарским свечаностима у Младеновцу за улогу Кир Јање, 1993. године
- Стеријина награда за улогу кума Свете Милосављевића у представи „Мрешћење шарана“, 1997. године[2]
Извори уреди
- ^ а б „Владислав Каћански”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Preminuo glumac Vladislav Kaćanski”. vojvodina.com. Архивирано из оригинала 30. 08. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2014.
Спољашње везе уреди
- Владислав Каћански на сајту IMDb (језик: енглески)
