Враћевшница
Враћевшница је најмање[1] насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 85 становника. Удаљено је 15 км од Горњег Милановца и на путу је за Крагујевац. Налази се у Горњој Гружи, на просечној надморској висини од око 330 м и површини од 16 ха.[1]
Враћевшница | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  85 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 03′ 00″ С; 20° 38′ 00″ И / 44.05° С; 20.633333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 350 m |
.svg)  Враћевшница Враћевшница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32315 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Галерија уреди
.jpg)
Историја уреди
У близини села налази се чувени истоимени манастир Враћевшница, са црквом Светог Ђорђа, који је подигао велики челник Радич Поступовић 1428/29. године, а исте године му је и деспот Ђурађ Бранковић потврдио баштину својом повељом. Враћевшница је рушена и обнављана више пута. Године 1810. игуман је постао Мелентије Павловић, рођен у оближњем селу Горња Врбава. Августа 1812. године[1], на Велику Госпојину, Карађорђе је сазвао народну скупштину и објавио закључке Букурешког уговора о миру, којим је одлучено да се устаници предају Турцима.[1] Године 1819. кнез Милош Обреновић сахранио је ту своју мајку Вишњу, 1825. подигао је и конак за спомен на њу, а 1860. је обновио цркву. У манастиру је радила једна од првих школа у Србији, која је 1826. године имала 12 ђака.[1]
По предању, село је добило име након Косовског боја, заједно са суседним селом које се зове Црнућа. Сви ратници из овог села који су са Радичем пошли у бој, вратили су се живи и здрави, те је Радич у знак захвалности Богу због повратка подигао манастир, а село тако добило име. У Црнућу се нико није вратио, те је село због туге променило име.
У селу Прњавор, поред пута Горњи Милановац – Крагујевац, један заселак добио је име Враћевшница, који је 1946. године добио статус самосталног села.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 11 ратника. Погинуло их је 5 а 6 је преживело.[1]
Демографија уреди
У пописима село је 1910. године имало 7 становника, 1921. године 101, а 2002. године тај број је порастао на 157.[1]
У насељу Враћевшница живи 125 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,0 година (43,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 50 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 4 | 1 | ||
| 75—79 | 0 | 6 | ||
| 70—74 | 5 | 9 | ||
| 65—69 | 5 | 8 | ||
| 60—64 | 5 | 4 | ||
| 55—59 | 2 | 7 | ||
| 50—54 | 7 | 4 | ||
| 45—49 | 5 | 8 | ||
| 40—44 | 6 | 5 | ||
| 35—39 | 4 | 4 | ||
| 30—34 | 4 | 5 | ||
| 25—29 | 3 | 4 | ||
| 20—24 | 5 | 4 | ||
| 15—19 | 0 | 2 | ||
| 10—14 | 4 | 4 | ||
| 5—9 | 5 | 2 | ||
| 0—4 | 2 | 6 | ||
| Просек : | 43,7 | 46,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 55 | 16 | 32 | 6 | 1 | 0 |
| Женски | 72 | 21 | 33 | 16 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 127 | 37 | 65 | 22 | 3 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 29 | 7 | 0 | 0 | 7 |
| Женски | 36 | 3 | 0 | 0 | 5 |
| УКУПНО | 65 | 10 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 2 | 1 | 2 | 1 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 2 | 1 | 4 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 2 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | 3 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 6 | 4 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 17 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 19 | 0 | 0 | 0 | |
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ е ж Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 132.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
