Википедија

Вујица Решин Туцић

Вујица Решин Туцић (Меленци, 17. јул 1941 — Нови Сад, 28. новембар 2009) био је српски књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса).[1][2]

Вујица Решин Туцић
Датум рођења(1941-07-17)17. јул 1941.
Место рођењаМеленци, Србија
Датум смрти28. новембар 2009.(2009-11-28) (68 год.)
Место смртиНови Сад, Србија

Биографија

уреди

Уређивао је часописе "Улазница" (Зрењанин)[2], "Даље" (Сарајево)[2] и "Тиса" (Нови Бечеј)[2]. 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима.[3] Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију Оскара Давича. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.[1]

Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993—95), из које је настала уметничка група Магнет.[1][2]

Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.

Отац је песника млађе генерације Синише Туцића.

Награде

уреди

Дела

уреди

Објавио је 12 песничких књига.[2]

  1. Јаје у челичној љусци, песме, 1970.
  2. Сан и критика, песме, 1977.
  3. Слово је пукло, есеји, 1978.
  4. Простак у ноћи, песме, 1979.
  5. Реформ гротеск, песме, 1983.
  6. Хладно чело, есеји, 1983.
  7. Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.
  8. Страхоте подземља, роман, 1991.
  9. Стругање маште, сабрана дела, 1991.
  10. Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.
  11. Време фантома, критике, 2005.
  12. Гнездо параноје, песме, 2007.

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ „ВУЈИЦА РЕШИН ТУЦИЋ (1941-2009)”. skd.rs. Приступљено 19. 1. 2023. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з „Туцић, Решин Вујица”. ДРУШТВО КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ. Приступљено 5. 2. 2024. 
  3. ^ „Jugoslovenski neoavangardni časopisi | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2021-11-25. 

Литература

уреди
  • Остоја Кисић: „Вујица Решин Туцић – Лирски песник из времена процвата самоуправљања“, у: Вујица Решин Туцић: „Стругање маште“, избор из поезије, Дневник, Нови Сад, 1991.
  • Небојша Миленковић: „Вујица Решин Туцић: традиција авангарде“, Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2011.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вујица_Решин_Туцић&oldid=29351029”