Википедија

Герлаховски Штит

Герлаховски Штит (слч. Gerlachovský štít) највиши је планински врх планинског ланца Високе Татре, Карпата и целе Словачке. Висок је 2.655 m, изгледа виши него што јесте, висинска разлика од долине је 2.000 m, удаљен је од других планина, што масиву Високе Татре даје посебан изглед.[1] У прошлости, Герлаховски Штит је имао симболичну улогу у очима становника неколико држава из средње Европе. У 19. и почетком 20. века, врх је имао четири различита имена, био је највећи врх Краљевине Мађарске, Чехословачке и Словачке.

Герлаховски Штит
Герлаховски Штит
Ндм. висина2.655 m m
Географија
ЛокацијаНационални парк Татра,  Словачка
МасивВисоке Татре
Први успон1834.
Словачка Јан Стил
Герлаховски Штит 3D

Герлаховски Штит има геологију и екологију какву имају и остале планине Високе Татре, али је животна средина од значаја за биологе јер поседује највеће тло у Европи, северно од Минхена, Салцбурга и Беча. Са забраном путовања, уведеном од стране Источног блока, на планину су могли да се пењу само Чеси, Мађари, Словаци, Пољаци и Јужни Немци. Врх је наставио да привлачи посетиоце, иако су локалне власти стално додавале нове  забране приступа.

Имена уреди

Прво забележено име је Кеселберг 1762. од стране Карпатијанских Немаца из државе Цепес.[2] Прво забележено словачко име планине било је Котол 1821.[3] Име које је постало уобичајено у књигама у 19. веку је садашње име, које повезује планину са селом Герлахов у њеном подножју.[4] Паралелно је са именом Велики Герлахов(нем. Gerlsdorfer Spitze)[5] које је користиио Лудвиг Гренер, који га је идентификовао као највећи врх Високе Татре 1838.[5]. У словачкој верзији извештаја, врх је означен као герлаховско перо 1851.[6] Неколико других планина у Високим Татрама су стекли имена по селима која се налазе у њиховом подножју.

Када је утврђено да је планина највиши врх у региону, власти које су имале контролу над њом, периодично су јој мењале име из симболичних разлога. Године 1896. као део Аустроугарске, највиши врх Карпата добио је прво спонзорско име, Франц Јозеф I, по Францу Јозефу, владару Аустроугарске.[7] Водичи понекад нису обухватали ову промену имена.[8] Након распада монархије 1918. планина је остала позната као Герлаховски Штит, зато што је припадала селу Герлахов. Пољска влада је тврдила да територија Високих Татра припада Пољској, планину су назвали Шчит пољски (пољ. Szczyt Polski - досл. "пољски врх"), али никад нису добили контролу над њом.[7] Нова влада Чехословачке променила му је име у Штит Легионаров (чеш. Štít legionárov - досл. "Легионаров врх") 1923. у част чехословачким легионарима, али је 1932. враћено име.[9] Као резултат комунистичке окупације, планина је променила име још једном 1949. у Стаљинов Штит': (слч. Stalinov štít - досл. Стаљинов врх), у част Јозефу Стаљину.[10]

Историја уреди

 
Герлаховски Штит (десно)

Герлаховски Штит није увек сматран највећим планинским врхом у Татрима. Након првог званичног премера врхова у Татрима, током периода Хабзбуршке Монархије у 18. веку, Криван (слч. Kriváň) (2. 494 m) је сматран највећим. Други кандидати за највећи врх били су Ломницки Штит (2.633 m) и Ладови Штит (2.627 m). Прва особа која је означила Герлаховски Штит као највећи врх био је Лудвиг Гренер 1838.[5][11][12] Гренеров премер је званично потврђен од аустријске војске 1868. Ипак, прихваћен је тек 1975. када је војни институт за географију у Бечу тражио нову ауторитативну колекцију мапа Централне Европе.[13]

Први човек који се попео на Герлаховски Штит је Јохан Јан Стил, из села Нова Лесна 1834.[14]

Приступ уреди

 
Герлаховски Штит гледан из долине Велицка

Једини којима је дозвољено слободно пењање на планину јесу чланови интернационале пењачке асоцијације. Други посетиоци морају да узму лиценцираног водича. Две најлакше руте, Велицка проба и Батизовска проба, које су добиле име по долинама из којих се креће, заштићене су ланцима.[15] Без снега, руте су категорије 2 или 3 на скалу UIAA(интернационала унија пењача),[1] или мања.[16] Укупна висина је око 1.000 m за оне који проведу ноћ у хотелу Силезски дом[17] и око 1.665 m за оне који пешаче из града Високе Татре. Зими, Герлаховски штит нуди изазове у алпском пењању.[1]

Две најпопуларније руте за техничко пењање су на истоку и југозападу.[15] Оба су доста дугачка и смештена су на солидним гранитним зидовима. Најбоље време за пењање је почетком септембра до почетка октобра или док не падне снег.[1]

Клима уреди

 
Герлаховски Штит (лево) гледан из Бјеловодске долине

Температурна разлика између одмаралишта у Татри и врха планине могу бити огромне.[18] Ниске температуре ваздуха при врху могу бити маскиране дугим сунчањем под ведрим небом.[19] У комбинацији са ветром, утицај може бити јако штетан, иако не пада киша или снег. Врх нестаје у облацима на неко време вечином дана,[20] што значи маглу на тој надморској висини и могућу дезоријентацију.[21]

Док су температуре ниске на Герлаховском Штиту, због надморске висине, време и његов потенцијални утицај на посетиоце је мало другачији од других врхова у Високим Татрама. Типични дан што се времена лети тиче је ведро јутро, облаци се скупљају средином јутра, могућност за кишу је мала. Олује са муњама на Герлаховском штиту и у другим већим врховима су мало другачије у односу на пределе који се налазе на мањој надморској висини,[22] људи који су били изложени ветру, киши и муњама, имају више тешкоћа да савладају врх.

Просечне температуре на Герлаховском штиту[23]
Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Температура ваздуха
2–3 pm, Целзијус 		-11 -11 -8 -5 0 3 5 5 2 -1 -6 -9
Температура ваздуха
2–3 pm, Фаренхајт 		12 12 17 23 32 37 41 41 36 10 21 16
Падавине
у милиметрима 		120 120 100 130 120 190 190 140 90 90 130 150
Дани са олујама и муњама 0 0 0 2 5 9 9 6 2 0 0 0
Дани са слабом видљивошћу 21 20 22 23 26 25 26 24 21 19 21 21
Дани са ињем и ледом 19 15 16 16 13 5 4 5 10 11 17 19
Дани у којима
пада снег[24] 		19 16 18 19 16 9 5 4 6 11 17 19
Дани са снегом
преко 1 cm 		31 28 31 30 24 8 4 3 6 15 28 31

Референце уреди

  1. ^ а б в г „Gerlachovsky Stit”. 27. 12. 2005. Приступљено 21. 03. 2017. 
  2. ^ Olejník, Milan (2002). „"Impact of external factors upon the formation of ethnicity – the case of German community living in the region of Zips (Slovak Republic)." Človek a spoločnosť”. Slovak Academy of Sciences in Košice. Архивирано из оригинала 14. 03. 2012. г. Приступљено 21. 03. 2017. 
  3. ^ Jakob Meltzer, "Das Zipser Comitat." In: Johannes Csaplovics, Topographisch-statistisches Archiv des Königreiches Ungarn, 1821.
  4. ^ For instance: Alexander F. Heksch, Führer durch die Karpathen und oberungarischen Badeorte. 1881.
  5. ^ а б в Ludwig Greiner, "Die Gerlsdorfer Spitze als die höchste Gebirgshöhe der Karpathen." Gemeinnützige Blaetter zur Belehrung und Unterhaltung, 1839.
  6. ^ L. Greiner, "Gerlachovský chochol, jako nejvyšší jehlan v Tatrách." Slovenské noviny, November 1851.
  7. ^ а б „Gerlachovský štít” (на језику: словачком). Mikuláš Argalács and Dominik Michalík. 2003. Архивирано из оригинала 09. 11. 2007. г. Приступљено 21. 03. 2017. 
  8. ^ For instance: Karel Drož, Tatry. 1897.
  9. ^ „Baron Adrien de Gerlache: Víte co má nejslavnější belgický polárník společného s nejvyšší horou Vysokých Tater?” (на језику: чешком). Foreign Ministry of the Czech Republic. 2005. Приступљено 21. 03. 2017. 
  10. ^ Ivan Bohuš, Od A po Z o názvoch Vysokých Tatier, 1996.
  11. ^ „źudovít Greiner”. Приступљено 21. 03. 2017. 
  12. ^ „Pamätná izba Ľudovíta Greinera v Revúcej”. Архивирано из оригинала 31. 12. 2017. г. Приступљено 21. 03. 2017. 
  13. ^ Július Burkovský and Igor Viszlai (06. 10. 2006). „Ľudovít Greiner” (на језику: словачком). Lesy SR (Forests of the Slovak Republic). Приступљено 21. 03. 2017. 
  14. ^ „Ján (Johann) Still”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2019. г. Приступљено 21. 03. 2017.  Текст „Nová Lesná” игнорисан (помоћ)
  15. ^ а б „Menu on the left – Gerlachovský štít” (на језику: Slovak). tatry.nfo.sk. n.d. Архивирано из оригинала 25. 10. 2019. г. Приступљено 21. 03. 2017. 
  16. ^ Július Andráši and Arno Andráši, Tatranské vrcholy: Vysokohorský sprievodca. 1973.
  17. ^ „Mountain Hotel Sliezsky Dom”. travelslovakia.sk. Архивирано из оригинала 18. 03. 2011. г. Приступљено 21. 03. 2017. 
  18. ^ Miluláš Konček and Michał Orlicz, "Teplotné pomery." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  19. ^ František Smolen and Mieczysław Kołodziejek, "Žiarenie." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  20. ^ Jadwiga Orliczowa and Vladimír Peterka, "Oblačnosť a slnečný svit." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  21. ^ Stanislav Samuhel, "Je výstup na Gerlach nebezpečný?" Krásy Slovenska, 1966.
  22. ^ Kazimierz Chomicz and Ferdinand Šamaj, "Zrážkové pomery." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  23. ^ Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.
  24. ^ Vojtech Briedoň, Kazimierz Chomicz and Mikuláš Konček, "Snehové pomery." In: Mikuláš Konček, et al. Klíma Tatier. 1974.

Спољашње везе уреди

 
Герлаховски Штит на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Герлаховски_Штит&oldid=26849425”