Горњоберезинска равница

Горњоберезинска (Верхњебјарезинска) низија (блр. Верхнебярэзінская нізіна, рус. Верхнеберезинская низменность) низијско је подручје у северном делу Белорусије. На северу је ограничена обронцима Свенцјанског побрђа, на истоку је Ушачко-Лепељско побрђе и Чашничка равница, док су на југу Докшичко и Плешчаничко побрђе (оба микроцелине Минског побрђа). На западу се даље наставља на Нарачанско-Вилејску равницу.

Простире се преко територија Глибочког, Лепељског, Ушачког и Чашничког рејона Витепске области, те преко делова Барисавског, Вилејског, Крупског, Лагојског и Смаљавичког рејона Минске области.

Протеже се од севера ка југу дужином од око 100 км, односно у правцу запад-исток ширином између 15 и 50 км. Укупна површина ове географске целине је око 4.300 км².

Надморске висине крећу се од 180 метара на северу до максимално 160 метара у јужном делу. Површински рељеф настао је као последица деловања ледничке ерозије, а са простране равнице местимично се уздижу реликтни моренски гребени висине до 20 метара.

Важније реке које теку преко ове области су Ушача, Гајна и Еса. Највеће је Лукомско језеро.

Под шумама је око 40% територије (са доминантним боровима), док су најнижи делови обрасли мочварном вегетацијом.

Види још уреди

Литература уреди

Геаграфія Беларусі: Энцыкл. даведнік. - Мн.: БелЭн, 1992. - С. 52-53.
Кліцунова Н. Верхнебярэзінская нізіна // БЭ ў 18 т. Т. 4. Мн., 1997.

Овај чланак везан за географију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.