Градска четврт или градски кварт, је део градског насеља.[1] Четврт може постојати управно (одређена поделом од стране градске управе) или амбијентално (део са посебном и веома приметним обележјем).

Тешњар, стара, источњачка четврт у Ваљеву, данас под заштитом државе

Кварт се такође може односити на неадминистративни, али посебан кварт са сопственим карактером: на пример, слам кварт. Често се користи за округ повезан са одређеном групом људи:[1] на пример, за неке градове се каже да имају јеврејске четврти, дипломатске четврти или боемске четврти.

Стари град Јерусалима тренутно има четири кварта: муслиманску четврт, хришћанску четврт, јеврејску четврт и јерменску четврт (а некада је имао и мароканску четврт).[2] У Дамаску постоји и хришћанска четврт.

Порекло назива

уреди
 
Карта Јерусалимског старог града, подељен на 4 четврти према верској припадности

Порекло назива везано је за староримско урбано планирање нових градова.[3] Већина новооснованих римских градова планирана је у виду четири дела исте величине и значаја, тј. четири четвртине (лат. Quarters), подељених двема главним улицама, Кардом (лат. Cardo, у правцу север-југ) и Декуманусом Максимусом (лат. Decumanus Maximus, у правцу исток-запад), које су на пресеку твориле форум - поплочан градски трг окружен портицима.

Тумачење појма

уреди
 
Скадарлија, боемска четврт Београда

Четврт може бити уређена управним путем, тј. може бити део подручне поделе градске управе (као „испостава“ градске власти). Овакав случај среће се у Пољској (пољ. dzielnica), Словенији (словен. četrt), Хрватској , Немачкој (нем. Ortsteil/Stadtteil), Италији (итал. Quartiere), Француској (фр. Quartier). У Србији је појам четврти у овом смислу некада такође био у употреби.

Поред тога, четврт може бити гледана и шире суседство са посебним одликама, по чему је оно обично јединствено у граду. У овом случају обично постоји одређено обележје:


Четврти у Србији

уреди
 
Четврт црвених фењера у Амстердаму

На простору Србије израз четврт је релативно нов појам и везује се за време и развој градова од почетка 19. века и прихватања европских традиција на тлу тадашње Кнежевине Србије.

Пре тога, у деловима под влашћу Османског царства је била присутна и османска „етничко-привредна“ подела на махале и чаршију. Док су махале биле стамбени делови града и махом везане за поједине етничке заједнице, дотле је чаршија била у његовом средишту и представљала је „привредни“ део града са трговином и занатством.

У Војводини су постојали крајеви у оквиру насеља (нпр. маџарски крај, рацки крај и сл.), који су најчешће били насељени посебним етничким заједницама, али нису обавезно били са искључиво једном наменом (становање или трговина, рецимо).

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б „Quarter (14)”. Oxford English Dictionary (на језику: енглески). 8 (1 Corrected re-issue изд.). Oxford, UK. 1933. стр. Q 27. Приступљено 2022-10-24. 
  2. ^ „Jerusalem: The Old City”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2022-07-11. 
  3. ^ Norris, Shawn Thomas (10. 8. 2015). „The Cardo and Decumanus Maximus – Where Towns Come Together”. www.linkedin.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-11. 

Литература

уреди
  • Бранислав Којић, Стари балкански градови, вароши и варошице, ИАУС, 1976
  • Oxford English Dictionary, 1989.
  • Jacobs, Jane (1961). The Death and Life of Great American Cities. Random House.

Спољашње везе

уреди