Де Хевиланд DH.60 Мот

Де Хевиланд DH.60 Мот (енгл. De Havilland DH.60 Moth) је британски лаки једномоторни авион, двосед, двокрилац. Био је намењен за обуку пилота, путнички саобраћају и курирску службу. Производио се 20-их година 20. века у енглеској фирми де Хавиленд Еркрафт. Укупно је произведено 2 015 примерака. По лиценци, производио се у неколико земаља у свету.[1]

Де Хевиланд DH.60 Мот

Де Хевиланд DH.60 Мот
Де Хевиланд DH.60 Мот

Општи подаци
Намена Обука пилота
Посада 2 члана
Произвођач де Хавиленд Еркрафт
Пробни лет 1924.
Димензије
Дужина 7,3 m
Висина 2,7 m
Распон крила (горње крило) 9,15 m,
(доње крило) 9,15 m
Површина крила 22,6 m²
Маса
Празан 420 kg
Нормална полетна 800 kg
Погон
Број мотора 1 мотор
Физичке особине
Клипноелисни мотор де Хевиленд Џипси I,
линијски са 4 цилиндра
Снага КЕМ-а 75 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 169 km/h
Економска брзина 137 km/h
Долет 515 km
Плафон лета 4 420 m
Портал Ваздухопловство

Пројектовање и развој уреди

 
Де Хевиланд DH.60 Мот у три пројекције
 
Канадски Де Хевиланд DH.60 Мот/Сириус коришћен као хидроавион.
 
Овај Мот је најстарији авион који лети у Аустралији. Види овде полетање са Мелтон аеродрома у Викторији.

Главни пројектант, авиона DH.60 Мот је Џефри де Хевиленд (енгл. Geoffrey de Havilland), у току 1924. године, када је завршен и прототип, који је полетео 22. фебруара 1925. године. Развијен је на основу већег једномоторног авиона двокрилца DH.51.

Де Хевиленд DH.60 Мот је био једномоторни авион двокрилац, са структуром од дрвета, труп му је био обложен са шпером, а крила са платном. Био је двосед (пилот и један путник). Особеност овог авиона је била, што су му се могла склапати крила, тако да је за његов смештај у хангару било потребно много мање простора (принцип који се користи на носачима авиона). Његова једноставност, поузданост и ниска цена, омогућили су му масовну употребу, у приватном сектору између два рата (Енглеска 85%).

На почетку производње, у авионе DH.60 Мот су уграђивани Реноови Сириус (енгл. Renault Cirrius) мотори, Сириус I од 45 kW (60 КС) и Сириус II од 75 kW (100 КС). Квалитет и карактеристике мотора су одговарали, али добављачи су били непоуздани па је де Хевиланд 1928. године направио сопствену фабрику за производњу авионских мотора. Производили су сличне линијске четвороцилиндричне моторе Џипси I од 75 kW (100 КС), са ваздушним хлађењем. Након тога развијен је јачи Џипси II од 90 kW (120 КС), па Џипси III мотор са висећим цилиндрима снаге од 90 kW (120 КС). Уградњом ових мотора побољшана је прегледност из пилотске кабине (цилиндри мотора нису смањивали видно поље пилоту). Даље су се мотори серије Џипси развијали у смеру повећања снаге Џипси Мајџор од 97,5 kW (130 КС), Џипси Мајџор 1C од 104 kW (145 КС), па Џипси Сикс мотор са 6 цилиндара, са од 150 kW (200 КС). Овај мотор је касније назван Џипси Квин (енгл. Gipsy Quenn).

Технички опис уреди

Авион Де Хевиланд DH.60 Мот је двокрили двоседи једномоторни авион мешовите конструкције.

Труп му је правоугаоног попречног пресека, са полукружном горњом страном. Почетне серије овог авиона имале су као структуру трупа дрвену решеткасту конструкцију а касније серије (с обзиром да се авион дуго производио) носећа структура трупа је била комбинација дрвене и металне конструкције док је при крају производње ова конструкција била комплетно метална. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. У трупу су била два седишта постављена у тандем редоследу (једно иза другог). Пилот је седео на првом месту у отвореном кокпиту заштићен ветробранским стаклом, а путник у другом. Предњи део трупа где се налазио мотор, био је пресвучен алуминијумским лимом, а остатак трупа био је обложен дрвеном лепенком. Главни резервоар за гориво се налазио између два горња крила. Приступ мотору је једноставан а његово расклапање и склапање врло лако.

Погонска група: Авион је најчешће био опремљен ваздухом хлађеним линијским мотором, Де Хевиленд Џипси I до Џипси III снаге од 75 до 90 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на доњим крилима. Крила су између себе била повезана са једним паром дрвених упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик правоугаоника истих димензија и била су поравната нападним ивицама. Горње крило је било прилично издигнуто у односу на труп авиона што је омогућавало пилоту бољу прегледност из кабине. Крила су се могла преклопити у назад према репу авиона што је олакшало паркирање авиона у хангарима. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца и висине су била направљена од дрвета пресвучена платном.

Стајни трап Aвион је имао класичан стајни трап са два точка напред и еластичну дрвену дрљачу на репу авиона. Стајни орган је био направљен од заварених челичних цеви, са еластичном осовином, у ногама стајног трапа су били уграђени амортизери.

Варијанте уреди

У току серијске производње овог авиона, вршена су побољшања тако да се овај авион радио у неких 6 варијанти:

  • DH.60 Мот/Сириус - са Сириус (енгл. Cirrius) моторима од 45 и 75 kW, направљено је 113 примерака,
    од чега 24 на основу лиценце,
  • DH.60G Џипси Мот - са моторима Џипси I и II, направљено је 692 примерка од чега 98 на основу лиценце,
  • DH.60G III Мот - са мотором Џипси III, направљено је 113 комада,
  • DH.60M Мот - са мотором Џипси Мајџор (енгл. Gipsy Major),
    направљено је 753 примерка од чега 171 на основу лиценце,
  • DH.60T Мот тренер - направљено је 64 примерака,
    (тренажни и авион за обуклу за потребе ратног ваздухопловства РАФ),
  • DH.60X Мот - направљено је 338 примерака, верзија са измењеним стајним трапом.

На авионе који су произведени у Канади су на стајне органе монтирани чамци па су ови авиони коришћени као хидроавиони. Верзије од DH.60M па надаље су комбиновано метално дрвена конструкција.

Оперативно коришћење уреди

Укупно је произведено 2015 примерака авиона DH.60. По лиценци су рађени у Аустралији, Канади, Новом Зеланду, САД, Норвешкој и Финској. Коришћени су углавном за обуку пилота по аеро-клубовима, у пилотским школама РВ, за курирске послове и превоз поште, затим као приватни авиони за пословну употребу или за личне потребе као спортски авиони. Летели су широм света у: Аустралији, Аргентини, Аустрији, Белгиском Конгу, Бразилу, Канади, Кини, Чилеу, Данској, Египту, Етиопији, Финској, Немачкој, Мађарској, Ирској, Ираку, Индонезији, Индији, Норвешкој, Новом Зејланду, Парагвају, Пољској, Португалу, Јужној Африци, Јапану, Шпанији, Шведској, Великој Британији, САД и Југославији. У Југославији између два рада летело је укупно 6 ових авиона, 4 су били у власништву Аеро клуба, а два у поседу приватних фирми. Један од ових авиона се користио у Аеропуту за обуку пилота, авио-такси и превоз поште и новина.[2] Летео је доста дуго, а уништен је приликом бомбардовања земунског аеродрома априла 1941. године. Сачувани примерци служе данас као музејски експонати, а неки од њих су још у летном стању.

Особине авиона де Хевиланд DH.60 Мот уреди

Опште карактеристике уреди

  • Мотор - 1 x линијски четвороцилиндрични, де Хевиленд Џипси I,
  • Елиса - двокрака,
  • Капацитет - 1 путник,
  • Посада - 1 члан.

Перформансе уреди

  • Максимална брзина - 169 km/h,
  • Путна брзина - 137 km/h,
  • Највећи долет - 515 km,
  • Плафон лета - 4.420 m.

Војни корисници уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Де Хевиланд DH.60 Мот”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2015. г. Приступљено 14. 07. 2015. 
  2. ^ Крунић 2010, стр. 394

Литература уреди

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Димитријевић, Бојан; Мицевски, Милан; Миладиновић, Предраг (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ISBN 978-86-901623-3-8. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Kolo, Aleksandar (1991). „Dejstva Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslovenske mornarice”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 24 — 29. ISSN 1450-6068. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Transportna grupa”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 29. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе уреди