Епископ будимски Дионисије
Дионисије Новаковић (1705, Книнска Крајина [а] — 8. децембар. 1767, Сентандреја, код Будимпеште) био је будимски епископ, проповедник и црквени писац.[1]
| Дионисије Новаковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1705. |
| Место рођења | Бока которска, |
| Датум смрти | 8. децембар 1767. (61/62 год.) |
| Место смрти | Сентандреја, Хабзбуршка монархија |
Биографија уреди
Далматинац[2] Новаковић био је постриженик и јерођакон манастира Савине. Из манастира се као јерођакон упутио 1725. године у Кијев, где је завршио гимназију и Духовну академију.[3] Био је један од првих Срба који су завршили Кијевску Духовну академију. На повратку из Русије где је провео чак десет година[4] 1737. године дошао је у Нови Сад, и ускоро постао професор филозофије и богословије у духовној академији, коју је у то време (1739) основао у Новом Саду бачки владика Висарион Павловић. Новаковић је своју приступну беседу у школи која се налазила у Петроварадину посветио празнику Зачеће Пресвете Богородице.
Јеромонах Дионизије је постао префект[5] школе која се званично звала "Варадинска, Висарионо-Павловићева колегија". Био је у то време надалеко познат по учености и слатких својих проповеди. Као професор духовне академије у Новом Саду, Новаковић је био необично реван и савестан радник, те је настојао да своме народу омили науку и докаже њезину важност за прогрес човечанства. У том смислу састављено је и једно његово предавање од 8/9. 1744. године О похвалах и ползје наук свободних. Осим тога остало је неколико Новаковићевих дела, филозофско-етичког, догматског, полемичког и литургичког садржаја, у рукописима патријарашке библиотеке манастира Гргетега и Ораховице. За предаване предмете написао је ручне књижице од којих је једна (из 1741) и штампана, али две деценије доцније. Реч је о делу "Епитом или краткаја сказанија свјашћанаго храма...", које објављено 1768. године у Венецији. Један од наслова приручника на који скреће пажњу Шафарик је написан 1744. године био је "Катихизис или Наука Христијанска". Остао је Дионисије у Новом Саду до 1746. године, када је отишао у Будим.
Неко време био је и проповедник у Хрватској и у Будиму. Дионизије је у Будиму био духовник и учитељ неколико година.[6] Срби из Будима су се због Новаковића замерили са својим епископом, што је довело чак до за извесно време затварања будимске цркве. Али Будимци - посланици из Будима и Сентандреје су га толико радо имали, да су архијерејски синод готово присилили да им да Новаковића за епископа.
За епископа Будимске епархије је посвећен 1748. године. Царским указом а без знања и "привољења" карловачког митрополита и Синода, постављен је истовремено и за епископског викара у Ердељу.[7] Године 1761. године добио је на управу и Трансилванску епархију, стекавши знатне заслуге за одбрану православља међу трансилванским Румунима. Дионисије је одлазио у Ердељ, а последње његово бављење десило се и јесен 1767. године. Било је то надомак смрти која га је снашла по повратку 8. децембра 1767. године у Сентандреји.
Извод из библиографије уреди
Важнији радови:[1]
- Историја натуралнаја философов, у питањима и одговорима,
- О пургаторији римској, сије јест о огњу чистителному,
- Основателноје показаније о равностјех между восточној и западнеју церковију,
- Сочиненије о происхожденији Св. Духа,
- Привјетствованија различнаја вдни рождества Христова,
- Пропедија благочестија и должностеј христијанских.
Његов Епитом или краткаја сказанија свјашченаго храма, риз јего итд, који је написао 1741, штампан је у три маха после његове смрти (1768, 1783. и 1805).
Референце уреди
- ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 576.
- ^ "Сентандрејски зборник", Београд 1/1987.
- ^ "Источник", Сарајево 15. септембар 1909.
- ^ Лаза Чурчић: "Казивања о Библиотеци Матице српске", Нови Сад 1996.
- ^ "Просветни гласник", Београд 15. октобар 1886.
- ^ "Гласник Друштва српске словесности", Београд 1875.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 31. јануар 1906.
Напомене уреди
- ^ О месту рођења Дионисија Новаковића постоје различити подаци. Извесно је да рођен у свештеничкој породици почетком XVIII века, 1705. или 1706. године. Као могућа места његовог рођења наводе се Бока которска или околина Книна, мада више аутора говори у корист далматинског порекла
Литература уреди
- [1],Списи о историји православне цркве у далматинско истријскуом владичанству
- Народна енциклопедија (1927. г.), чланак Р. Грујић, професор Универзитета Скопље.
- Вукашиновић, мр Владимир (2006). „Дионисије Новаковић, епископ Будимски - Биографија”. Српско-далматински магазин (на језику: (језик: српски)). Загреб: Просвјета. стр. 147—160. ISSN 1846-3436. Непознати параметар
|coauthors=игнорисан [|author=се препоручује] (помоћ)
