Боб Живковић
Добросав Живковић (Пирот, 7. мај 1962), познатији под псеудонимом Боб, српски је илустратор, стрипар, карикатуриста и графички дизајнер.
| Боб Живковић | |
|---|---|
 Боб Живковић 2011. | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Добросав Живковић |
| Датум рођења | 7. мај 1962. |
| Место рођења | Пирот, НР Србија, ФНР Југославија |
Биографија уреди
.jpg)
Дипломирао је „продукт дизајн“ 1987. на Факултету примењене уметности у Београду. Илустрацијом и стрипом, углавном у оквиру жанра научне фантастике, бавио се од 1984. Илустрације је објављивао у часописима „Студент“, „Видици“, „Велико двориште“, „Зека“ и „Тик-Так“. Илустровао је и корице за научнофантастичне едиције „Кентаур“, „Знак Сагите“, „Монолит“, „Зороастер“, „Сиријус“ и „Алеф“, текстове у „Дневном телеграфу“ и „Европљанину“ и преко двеста књига.[1] Стални је илустратор „Политикиног забавника“ и Креативног центра. Дуже време је радио као уметнички директор студија „Сачи и Сачи“ у Београду. Добио је пет награда Невен за најбоље илустровану дечју књигу и два пута је награђиван наградом Златно перо. За рад на НФ-илустрацијама добијао је водеће жанровске награде: „Лазар Комарчић“ (1985, 1986. и 1988.[2]) и Сфера (1988).[3] Предложен је и за Андерсенову медаљу, једну од најважнијих награда у стваралаштву за децу.[4] Живи и ствара у Новом Београду.[5]
Критике уреди
Према писању магазина „Мобилни“, Боб Живковић је најпознатији илустратор у Србији. Описан је као „сваштојед нових технологија“, захваљујући чему сваког дана подари по неку добру илустрацију. Његове илустрације су окарактерисане као лако препознатљиве, урнебесно смешне, али и болесне и чудне. Детаљи на њима су веома истакнути и неретко наглашени, па цртежи изгледају наказно.[6] На почетку је био познат као илустратор научне фантастике – и данас се памте његове илустрације за легендарну едицију Знак Сагите и алманах научне фантастике Монолит. Убрзо се окушао и у илустрацији за децу и сатиричној илустрацији, па је тако дефинисао своје три велике теме које се често и преплићу. Илустровао је преко 200 књига, а прилоге у разним новинама и часописима тешко да више ико може да изброји.[7] Што се популарности тиче, магазин „Студент“ имплицира слично, наводећи да Боб Живковић има више фанова од других илустратора у Србији, а позивајући се на податке са Фејсбука.[8] Према часопису „City Magazine“ илустрације Живковића просто не могу да остану непримећене. Оне су духовите, понекад гротескне, понекад поетичне.[9] Сам аутор за своје цртеже каже да су као вицеви, којим исказује мишљење о одређеним појавама и догађајима. И сам признаје да су они увек мало претерани, смешнији и апсурднији него код других илустратора. При томе, ствари које га нервирају или плаше ретко црта.[10]
Библиографија илустрованих издања уреди
У оквиру сарадње са издавачком кућом Креативни центар Боб Живковић ствара један од најзначајнијих опуса у савременој српској илустрацији. Почев од првих књига за едицију Жапче (1989) Симеона Маринковића, оснивача Креативног центра, ритам његових линија се мења, визуелно усложњава, модификује и на крају упрошћује.[7]
Неке од својих најзначајнијих радова Боб Живковић изводи у сарадњи са списатељицом Јасминком Петровић. Та сарадња је почела још у часопису Тик-Так, а за Креативни центар илуструје њене књиге Секс за почетнике, Бонтон, Породица и Школа почетком двехиљадитих година. Касније обликује корице књига за тинејџере Лето кад сам научила да летим (2015) и Све је у реду (2017). Новију сарадњу с Јасминком Петровић представљају књиге Од читања се расте (2012) и Само за твоје уши (2014).[7]
Чувене едиције Креативног центра Да пукнеш од смеха и Без длаке на језику достигле су велику популарност добрим делом захваљујући Бобовим урнебесним илустрацијама. Своју нежнију страну Боб је показао илуструјући бројне сликовнице, док је наклоност ка епској фантастици маестрално показао у књигама Српске народне бајке и Српске народне приповетке у издању Креативног центра.[7]
За Дечје новине илустровао је Родитељи на навијање (1986), Пред мамом нема тајни (1988), Тата викенд и мама викендица (1989), Доктор у левом џепу (1989), Успавана лепотица: романтична комедија (1990), Неко је украо ласту (1990), Ждралово перје: по мотивима јапанске народне бајке (1991), Музичка сликовница (1992), Црвени крст на планети кликера (1991), Бића о којима мало знамо (1995).[7]
За издавачку кућу Лагуна илустровао је књиге: Ненциклопедија (2005), Лети, лети...прабаба! И друге брачне игре (како да вам у браку ама баш никада не буде досадно) (2006), Љубав и друге ситнице (2013), Секс: Како да превазиђете самог себе и Секс: Како да превазиђете саму себе (2015), Мравац мрав (2015), Успаванка за миша (2018).[7]
Илустровао је и за многе хуманитарне и рекламне кампање попут: Безбедни секс у оквиру Института за здравствену заштиту мајке и детета (2009), кампање за УНИЦЕФ (Паметна књига за маму и тату, Честитке пуне живота, Буди другачији), кампање за Младе истраживаче Србије (Реци НЕ расипању енергије, Реци НЕ пластичним кесама, Реци НЕ уништавању ресурса, Реци НЕ сечи шума), илустровани Водич кроз права малолетних учинилаца кривичних дела за Министарство за рад и социјалну политику.[7]
Извори уреди
- ^ GoodReads: Dobrosav Bob Živković
- ^ „Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“: Награда „Лазар Комарчић“ за најбоља фантастичка дела”. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 28. 07. 2011.
- ^ Веб-архива: Биографија Боба Живковића
- ^ Вечерње новости/Вести/Култура: „Кандидати Ршум и Боб Живковић“; 3.3.2011.
- ^ „На пола пута: „Добросав Боб Живковић“”. Архивирано из оригинала 13. 03. 2011. г. Приступљено 28. 07. 2011.
- ^ „Мобилни магазин: „Интервју: Добросав Боб Живковић“”. Архивирано из оригинала 17. 10. 2011. г. Приступљено 28. 07. 2011.
- ^ а б в г д ђ е Jovanović S., Blažin S., Marinković Lj., Pešikan A., Petrović J.,Žanetić V. (2019). Dobrosav Bob Živković. Beograd: Publikum. ISBN 978-86-529-0708-3.
- ^ Магазин „Студент“: „Интервју: Добросав Боб Живковић“; 3. јул 2011.
- ^ City Magazine: „Интервју: Боб Живковић“[мртва веза]; Александра Мијалковић, 10.1.2011.
- ^ Политика: „Боб Живковић - илустратор са аждајиним репом“; Александра Мијалковић, 2.1.2011.
