Доња Каменица је насеље у Србији у општини Књажевац у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 360 становника (према попису из 1991. било је 484 становника). Налази се на левој обали Трговишког Тимока[1]. У селу се налази Богородичина црква из прве четвртине XIV века, која је под заштитом републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Доња Каменица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗајечарски
ОпштинаКњажевац
Становништво
 — 2011.360
Географске карактеристике
Координате43° 29′ 14″ С; 22° 19′ 19″ И / 43.487166° С; 22.321833° И / 43.487166; 22.321833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина346 m
Доња Каменица на карти Србије
Доња Каменица
Доња Каменица
Доња Каменица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број19352
Позивни број019
Регистарска ознака

Историја уреди

Током повлачења Бугара јуна 1913. године, попаљена су од стране истих и сасвим опљачкани (отерана стока) Књажевац и околна села, међу којима и Доња Каменица.[2]

Демографија уреди

У насељу Доња Каменица живи 340 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,7 година (55,2 код мушкараца и 56,2 код жена). У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,36.

 
Поглед са пута

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.169
1953. 1.166
1961. 1.031
1971. 750
1981. 618
1991. 484 468
2002. 360 371
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
353 98,05%
Роми
  
7 1,94%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Богородичина црква уреди

Богородичина црква је подигнута у првој половини XIV века, као задужбина непознатог бугарског властелина. Грађевина је релативно малих димензија, али веома занимљиве архитектуре чијим се складним пропорцијама ствара утисак монументалности [6]. Конзерваторски радови на живопису и архитектури црквице су окончани 1958. године, а она се данас налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[6].

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ РТС: „Књажевачки „драгуљ“ одолева зубу времена“ (2. фебруар 2014)
  2. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ а б Црква св. Богородице — Споменици културе у Србији”. САНУ. 

Спољашње везе уреди