Доњи Вакуф
Доњи Вакуф (Србобран од априла 1993. до 14. септембра 1995.[а]) је градско насеље и седиште истоимене општине у Средњобосанском кантону, са око 6.800 становника (попис из 2013). Данас општина Доњи Вакуф има око 14.000 становника[1], скоро сви становници су муслимани. Град лежи на ријеци Врбас.
Доњи Вакуф | |
|---|---|
 Доњи Вакуф и ријека Врбас | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Доњи Вакуф |
| Становништво | |
| — 2013. |  6.711 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 08′ 41″ С; 17° 23′ 51″ И / 44.14465° С; 17.39762° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Доњи Вакуф Доњи Вакуф на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 70220 |
| Позивни број | 030 |
| Веб-сајт | www |
Географија
уреди
Доњи Вакуф је важна босанскохерцеговачка раскрсница. Кроз град пролазе двије важне магистрале: Зеница — Доњи Вакуф и Бања Лука — Јабланица.
Историја
уредиГрад је настао 1572. године градњом џамије Ибрахим-бега Малкоча.
Становништво
уреди
| Састав становништва – насеље Доњи Вакуф | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[3] | 1981.[4] | 1971.[5] | ||||
| Укупно | 6 711 (100,0%) | 8 771 (100,0%) | 7 224 (100,0%) | 5 012 (100,0%) | |||
| Бошњаци | 6 360 (94,77%) | 5 327 (60,73%)1 | 4 207 (58,24%)1 | 3 723 (74,28%)1 | |||
| Роми | 97 (1,445%) | – | – | – | |||
| Срби | 56 (0,834%) | 2 616 (29,83%) | 1 854 (25,66%) | 882 (17,60%) | |||
| Муслимани | 56 (0,834%) | – | – | – | |||
| Босанци | 53 (0,790%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 28 (0,417%) | – | – | – | |||
| Хрвати | 19 (0,283%) | 191 (2,178%) | 184 (2,547%) | 278 (5,547%) | |||
| Албанци | 14 (0,209%) | – | 2 (0,028%) | 17 (0,339%) | |||
| Босанци и Херцеговци | 11 (0,164%) | – | – | – | |||
| Остали | 11 (0,164%) | 114 (1,300%) | 58 (0,803%) | 20 (0,399%) | |||
| Непознато | 5 (0,075%) | – | – | – | |||
| Словенци | 1 (0,015%) | – | 5 (0,069%) | 3 (0,060%) | |||
| Југословени | – | 523 (5,963%) | 900 (12,46%) | 84 (1,676%) | |||
| Црногорци | – | – | 12 (0,166%) | 5 (0,100%) | |||
| Македонци | – | – | 1 (0,014%) | – | |||
| Мађари | – | – | 1 (0,014%) | – | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Економија
уредиЗначајна је дрвна индустрија „Јањ“ и фабрика гипса. За време рата 1992—1995. много привредних и економски важних објеката је дјелимично или потпуно уништено. Проблем града и општине је висока стопа незапослености, посебно међу младим људима.
Образовање
уредиГимназија, мјешовита средња школа и двије основне школе постоје у самом граду.
Напомена
уреди- ^ Службени гласник Републике Српске 03/93
Референце
уреди- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 20. 11. 2013.
- ^ „Popis 2013 BiH – Stanovništvo prema etničkoj/nacionalnoj pripadnosti i spolu, po naseljenim mjestima”. popis.gov.ba. Архивирано из оригинала 19. 9. 2017. г. Приступљено 19. 9. 2017.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 14)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 24. 4. 2016.
