Доњи Катун је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1012 становника (према попису из 1991. било је 1190 становника).

Доњи Катун
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.1012
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 34″ С; 21° 23′ 20″ И / 43.742666° С; 21.388833° И / 43.742666; 21.388833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина128 m
Доњи Катун на карти Србије
Доњи Катун
Доњи Катун
Доњи Катун на карти Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознака

Историја уреди

О постанку имена села има неколико тумачења. По једном некад се село звало Кадуњач/Кадун. По другом причању село се овако прозвало што су становници дошли из села таквог имена, па то име и новом селу наденули. По трећем што су некад били варварински катуни, а по четвртом село се некад звало турски Ардун, па је после названо Катун.

Изгледа да је ово село насељено пре него Варварин. Како скоро трећину кућа у селу чине староседеоци, свакако је одавно на овом месту.

До Другог српског устанка Доњи Катун (тада само Катун) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Катун улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Од породице Радојковић је познати кнез темнићски Милета Радојковић, кога је отац малог довео из Ђуниса, а тамо се њихови стари доселили са Косова. Славе св. Николу.

Према пореклу ондашње становништво Доњег Катуна из 1905. године може се овако распоредити:

  • Староседелаца има 3 породице са 44 куће
  • Косовско-метохијских досељеника има 3 породице са 45 куће
  • Породица непознате старине има 1 са 10 куће

Демографија уреди

У насељу Доњи Катун живи 846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,4 година (43,0 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 295 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.315
1953. 1.399
1961. 1.341
1971. 1.278
1981. 1.273
1991. 1.190 1.144
2002. 1.012 1.071
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.007 99,50%
Црногорци
  
4 0,39%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
0 0,0%
Катун (Горњи и Доњи) у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 78 85 84 86 88 94 92 92 94 94 98 98
Пореске главе* - 102 102 101 110 109 108 107 105 107 110 110
Арачке главе** 182 193 202 202 205 216 237 255 264 271 283 277
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце уреди

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди