Дреница (предео)
Дреница (алб. Drenica) је пространи планински предео на Косову и Метохији који брдовитим појасом одваја Косово од Метохије. Ову област чине територије општина Србице, Глоговац и село Крлигате које је у саставу општине Зубин Поток.[1][2]
Географски подаци уреди
Дреницу чине две жупе. На западној страни је већа и налази се у јако разгранатом поречју реке Клине око којег се налазе насеља Горња Клина, Србице и Клине. Река Клина даље иде ка Метохији где се улива у Бели Дрим. Просечна надморска висина ове области је 500 m. Мања је жупа на истоку се простире око Седларске Реке, левог изворног крака реке Дренице, и даље око реке Дренице до села Доброшевца (апсолутна висина 560 m). Одатле се ова жупа између Чичавице на северу и Голеша на југу пробија у Косово поље где протиче Ситница.
Оба дела, области везују се нижим током река Клине и Дренице у планини Девич, где се налази и манастир Девич. Око ове области се налазе планински венци. На северу је област затворена Мокром гором, на североистоку Чичавицом. Превојем између ових двију планина област је везана с доњим Косовом код Митровице. На југозападу је Дреница спојена с Метохијом, а на југоистоку са жупом Лапушником. У јужном делу се граничи са средњим и најширим делом Косовске низије око Приштине.
Историја уреди
Дреница се први пут помиње 1413, када је Ђорђе Бранковић, с мајком Маром и браћом Ђурђем и Лазаром, поклонио село Доброшевце манастиру Св. Павла на Светој гори. Деспот Ђурађ Бранковић (1427—1456) је на реци Власи, која је притока Клине, подигао манастир Девич. Поред Девича у овој области је био велики број манастира који су у каснијим добима уништени. Зато се често могло чути да је Дреница "друга српска Света гора", о чему је написана и књига.[3][4]
У Дреници је после Првог светског рата владала анархија, због многих арнаутских качака, али је она, после погибије качачког вође Азема Бејте у Галици 1924., и његове пратиље Шоте Галице, пресечена. Слична ситуација је била и у доба комунизма, када су Срби ретко залазили у албанска села, и углавном се ограничавали у већим насељима. Крајем 20. века овде је било велико упориште терориста и ту су почели битке албанске ОВК са српским снагама.[5]
У међуратном периоду је исечено много шуме, насељавани су људи из других крајева, нпр. Босанске крајине.[6]
Становништво уреди
Већину становништва чине познати дренички Албанци, који су знатним делом српског порекла.[7] Многи Албанци имају српска презимена и знали су за своје крсно име. У сваком дреничком селу има развалина српских цркава, а Албанци су чували гробља својих предака из, времена, кад су били православни Срби и знали су за записе у дубовима од ранијих крстоноша. Топографска номенклатура и многи етнографски називи су доскора остали српски. Поред већине Арнаута у Дреници има Арбанаса досељених из Малесије. Малисори су се доселили као католици, па су се тек овде потурчили. У Лауши има досељеника од Васојевића, из Црне Горе, који су овде примили ислам, и затим се албанизовали. Из Дренице је знатан број православних Срба избегао у Метохију, неки почетком 20. века, а неки почетком 18. века и још раније. Бежали су под притиском албанског насиља и да не би били потурчени.
∗ Етнографско истраживање од 1934. до 1937. године
-
Племенска припадност становништва Дренице по насељима 1934-1937. -
Етнички састав и порекло становништва Дренице по насељима 1934-1937. -
Етнички састав Дренице по насељима 1934-1937.
∗ Пописи становништва 1961. и 1971. године
-
Етнички састав Дренице по насељима 1961. године -
Етнички састав Дренице по насељима 1961. године -
Етнички састав Дренице по насељима 1971. године -
Етнички састав Дренице по насељима 1981. године
∗ Пописи становништва 1981. и 1991. године
-
Етнички састав Дренице по насељима 1981. и 1991. године -
Етнички састав Дренице по насељима 1981. године -
Етнички састав Дренице по насељима 1991. године -
Етнички састав Дренице по насељима 1991. године (пописано становништво) -
Етнички састав Дренице по насељима 1991. године (пописано становништво)
После бомбардовања 1999. године ова регија је доживела тотално етничко чишћење. У појединим насељима готово да није остала нити једна српска кућа, па је у њима популација у готово потпуности албанска.[8] Једина два села у којима има српског живља су Бање и Суво Грло, са око 350 Срба.[9][10]
Референце уреди
- ^ Љ. Павловић, Радослав (1959). Из наше народне прошлости: опажања и осврти. Београд: Пишчево издање. стр. 61.
- ^ Љ. Павловић, Радослав (1957). Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године. Београд: Графичко предузеће Академија. стр. 85. COBISS.SR 135931911
- ^ http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/108453_Drenica+-+druga+srpska+Sveta+Gora_[мртва веза].
- ^ „BEO-BOOKS - Vukanovic, Tatomir: Drenica. Druga srpska Sveta Gora[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 08. 10. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Srpsko Nasledje
- ^ "Политика", 20. мај 1940
- ^ Temperley, Harold William Vazeille (1969). History of Serbia. H. Fertig.
- ^ [„Овде су нам и колевке и гробови, јави се Београде |Сви Срби Света[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 09. 10. 2013. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Овде су нам и колевке и гробови, јави се Београде |Сви Срби Света]
- ^ „Selo Banje-srpska oaza u Drenici, na KiM”. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 9. 10. 2013. Текст „MEĐUNARODNI RADIO SRBIJA ” игнорисан (помоћ)
- ^ PEČAT U DRENICI U rodnom kraju Hašima Tačija - Печат - Лист слободне Србије
Литература уреди
- Temperley, Harold William Vazeille (1969). History of Serbia. H. Fertig.
- „Дреница (предео)”. Народна енциклопедија. Загреб: Библиографски завод. 1927.
