Дринска бановина
Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.
Дринска бановина | |
---|---|
1929.—1941. | |
Положај Дринске бановине од 1939. до 1941. | |
Главни град | Сарајево (1929—1941) Ужице (1941) |
Регија | Балкан, средња Европа |
Земља | Краљевина Југославија (1929—1941) Подручје Војног заповедника у Србији, Нацистичка Немачка (1941) |
Становништво | 1.534.739 (1931) |
Догађаји | |
Статус | бивша покрајина |
Владавина | |
• Облик | бановина |
Бан | |
• | Велимир Поповић |
Историја | |
• Успостављено | 1929. |
• Укинуто | 1941. |
Назив
уредиИзбором дринске одреднице, која је као географски појам била етнички неутрална, државне власти Краљевине Југославије су 1929. године покушале да поставе основу за што успешније спровођење политике интегралног југословенства на подручју ове бановине. Међутим, након стварања Бановине Хрватске (1939) и покретања политичких распарава о преуређењу преосталих бановина,[1] појавили су се предлози да се од свих бановина на етничком подручју српског народа створи јединствена Бановина Србија, или да се у постојеће називе српских бановина уведу одговарајуће српске одреднице, те је тако настала и замисао да се назив Дринске бановине промени у Бановина Дринска Србија. Преуређење и преименовање српских бановина није било спроведено, због непостојања политичке воље и скорог избијања рата (1941).
Историја
уредиТоком Другог светског рата, 1941. године, Краљевина Југославија је капитулирала, а територију бановине су окупирале трупе сила Осовине. Западни део бановине је окупирала тзв. Независна Држава Хрватска, док је источни део ушао у састав Недићеве Србије, која је била под немачком окупацијом и војном управом. Крња Дринска бановина је наставила да постоји на подручју Недићеве Србије, а управно седиште је било у Ужицу. Бановина је укинута крајем 1941. године, да би се уместо ње формирали управни окрузи. Након Другог светског рата, територија некадашње Бановине је подељена између Босне и Херцеговине и Србије.
Демографија
уредиПопис становништва Краљевине Југославије 1931.[2] (по вероисповести) | |||
---|---|---|---|
вера | број верника | ||
Банови
уредиБанови Дринске бановине у периоду 1929—1941. су били:[3]
Портрет | Ред | Име и презиме (Датум рођења и смрти) |
Почетак мандата | Крај мандата | Странка |
---|---|---|---|---|---|
1. | Велимир Поповић | 9. октобар 1929 |
1934 | ||
2. | Предраг Лукић | именован 31. маја[4], 1935 |
1937 | ||
3. | Душан Давидовић | 9. децембар 1937 |
5. јануар 1938 |
||
4. | Михаило Кречковић (вд.) | 5. јануар 1938. |
1939. | ||
5. | Радослав Дунић (1871—1948) |
1939. | 1939. | Југословенска национална странка | |
6. | Владимир Јевтић | 1939. | 1939. | ||
7. | Илија Поповић | 1939. | 1940. | ||
Владимир Јевтић | 10. јул 1940. | ||||
8. | Станоје Михалџић | 10. јул 1940. |
17. април 1941. |
-
Карта Дринске бановине (1937)
-
Бановине Краљевине Југославије
-
Карта Дринске бановине (1941)
Референце
уреди- ^ Димић 2001.
- ^ „Глас јавности: Попис 1931. по Бановини”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 04. 08. 2010.
- ^ World Statesmen: Bosnia and Hercegovina (језик: енглески)
- ^ Милорад Радојчић: „Ваљевски јавни правозаступници до Првог светског рата”. pp. 26, у „Гласнику”, број 42, Историјски архив Ваљево, 2008. године COBISS.SR 74951180
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918—1941. godine”. Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41.
- Радојевић, Мира (1995). „Споразум Цветковић-Мачек и Босна и Херцеговина”. Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 123—133.