Енрико де Никола

1. председник Италије (1.1—12.5.1948)

Енрико де Никола (9. новембар 1877 — 1. октобар 1959) је био први председник Италије од 1. јануара до 12. маја 1948. Пре тога је након референдума о државном уређењу, на коме су се Италијани одлучили за републику, био одабран у првом кругу на место привременог шефа државе.[1] Тамо се задржао од 26. јуна 1946. до 1. јануара 1948, када је функција и званично постала председник републике. По занимању је био правник, а био је и председник Представничког дома Италије, и Сената.

Енрико де Никола
Званичан председнички портрет
Лични подаци
Датум рођења(1877-11-09)9. новембар 1877.
Место рођењаНапуљ, Краљевина Италија
Датум смрти1. октобар 1959.(1959-10-01) (81 год.)
Место смртиТоре дел Греко, Италија
УниверзитетФедерико II у Напуљу
ПрофесијаАдвокат
Политичка каријера
Политичка
странка
Либерална партија
1. јануар — 12. мај 1948.
Председник владеАлчиде де Гаспери
ПретходникФункција успостављена
(Наполеон Бонапарта као председник Италијанске републике)
НаследникЛуиђи Ејнауди

Потпис

Он и Франческо Косига су закључно са 2022. једини шефови држава Италије који су одабрани у првом кругу гласања.

Извори уреди

  1. ^ „Enrico De Nicola, eletto capo provvisorio dello Stato”. settantesimo.governo.it (на језику: италијански). Званични сајт италијанске Владе. Приступљено 4. фебруар 2022. „Il 28 giugno 1946 Enrico De Nicola, avvocato campano, venne eletto dall’Assemblea Costituente Capo provvisorio dello Stato al primo scrutinio con 396 voti su 501 votanti. Assunse la carica il 1° luglio. 

Спољашње везе уреди