Жак Ебер
Жак Ебер (франц. Jacques-René Hébert; Алансон, 15. новембар 1757 — Париз, 24. март 1794) је био француски новинар, оснивач партије Ебертоваца у периоду Француске револуције. Погубљен је на гиљотини као жртва јакобинског терора.
Жак Ебер | |
|---|---|
 Жак Ебер | |
| Пуно име | Жак Рене Ебер |
| Датум рођења | 15. новембар 1757. |
| Место рођења | Алансон Краљевство Француска |
| Датум смрти | 24. март 1794. (36 год.) |
| Место смрти | Париз Прва француска република |
Биографија уреди
Рођен је у Алансону у Нормандији. Отац му је био златар, бивши судија Жак Ебер (умро 1766.), а мајка му се звала Маргарита. Студирао је права у Алансону. По завршетку студија био је чиновник. Пришао је Револуцији одмах по њеном избијању. Био је заменик Пјера Гаспара Шамтеа, начелника Париске комуне. Због тога је навукао на себе мржњу жирондинаца. Ебер је оснивач странке Ебертоваца. Тај покрет започео је још 1792. године када је највећи број католичког свештенства одбио да преда заклетву. Тај непријатељски став према цркви помогао је ебертовцима да развију широку атеистичку и антихришћанску агитацију. По њима крајњи циљ револуције није био само политичка, већ и друштвена једнакост. Тековина Ебертоваца је дехристијанизација Француске и успостављање Култа Разума. Под утицајем ебертоваца Конвент је укинуо стари хришћански и увео нови револуционарни календар (5. октобра 1793. године). Почетком 1794. године покушали су да изврше државни удар. Одбијање Париске комуне да им се придружи довело је до неуспеха удара. Партију ебероваца уништио је Комитет јавног спаса на челу са Максимилијаном Робеспјером, творцем тзв. Култа Врховног бића. Ебер је, заједно са вођама Ебертоваца, погубљен на гиљотини 4. жерминала 2. године републике (24. марта 1794. године).
Извори уреди
- Алберт Собоул; Француска револуција, Напријед, Загреб (1966)
- Ј. В. Тарле; Историја новог века, Научно дело, Београд (2008)
