Жан Батист Био

категорија на Викимедији

Жан Батист Био (франц. Jean-Baptiste Biot; Париз, 21. април 1774Париз, 3. фебруар 1862) био је француски физичар, астроном и математичар. Био је дипломирао у Политехничкој школи. Током раних 1800-их, проучавао је поларизацију светлости која пролази кроз хемијске растворе, као и везу између електричне струје и магнетизма. Био-Саваров закон, који описује магнетско поље које генерише стална струја, добио је назив по њему и Феликсу Савару.

Жан Батист Био
Жан Батист Био
Лични подаци
Датум рођења(1774-04-21)21. април 1774.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти3. фебруар 1862.(1862-02-03) (87 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеПолитехничка школа
Научни рад
Пољефизика
астрономија
математика
Познат поБио-Саваровом закону

Потписpotpis_alt}}}

Био је био први који је открио јединствене оптичке особине лискуна, па самим тим и минерала базираног на њему, биотита, који је назван по Биоу.

Године 1804, Био и Жозеф Геј-Лисак попели су се са балоном на врућ ваздух до висине од око пет километара током раних истраживања Земљине атмосфере.

Постоји мали кратер назван по Биоу на Месецу.

Крајем Биоовог живота, Пастер му је демонстрирао супротну оптичку ротацију (исти угао, али супротни смер) поларизоване светлости која пролази кроз водени раствор кристала.

Књиге уреди


 
Био и Геј-Лисак се пењу у балону на врућ ваздух, 1804. Илустрација са краја 19. века

Спољашње везе уреди

Позиција 12
Француска академија (1856 – 1862)