Западни Кавказ
Западни Кавказ (рус. Западный Кавказ) западни део планинског венца Великог Кавказа, од Црног мора до планине Елбрус (на слици десно) у Русији. Како је то једини планински венац у Европи који није претрпио значајне промене људским деловањем уписан је 1978. године на УНЕСКО-ву листу резервата биосфере у оквиру програма МаБ[1], а 1999. године на листу Светске баштине.
| Западни Кавказ Западный Кавказ | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Западни Кавказ |
| Место | Русија |
| Координате | 43° 34′ С; 40° 40′ И / 43.57° С; 40.66° И |
| Површина | 298.903 ha (3,21737×1010 sq ft) |
| Критеријум | природна: ix, х |
| Референца | 900 |
| Упис | 1999. (19. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/900 |
Опис уреди
На најзападнијем делу заштићеног подручја од 298.903 ha, од летовалишта Сочи, налази се други по старости национални резерват биосфере у Русији (Кавказский государственный природный биосферный заповедник) основан као национални парк још 1924. године на подручју Краснодарског краја, Репбулике Адигеје и Карачајевско-черкеске републике (247.000 ha).
Ово подручје је било насељено пре 500 хиљада година о чему сведочи више од 150 археолошких локалитета у којима су прноађени људски остаци (између осталог и неандерталаца). Ипак је овај предео оста непромењен људским деловањем све донедавно. Данас се ту јављају последице сече дрвећа, испаше стоке (око 200 сточара живи у тампон зони), лова, рекреације и туризма. Око 40-50 хиљада туриста посети резерват биосфере годишње (1997). Резерват биосфере чине углавном мала низијска подручја, ледничких врхова (око 60) и преко 130 језера која чине око 80% типичног пејзажа Кавказа. Висина је између 250 и 3360 метара, што је висина највишег врха, Акарагварата. Реке са северне стране су Бољшоја Лаба и Белаја, које се уливају у Кубан, док су на јужној страни реке краће и уливају се у Црно море. Ту се налазе бројни водопади до 250 метара висине.
Флора уреди
У резервату има станиште ретка, око 85 метара висока нордијска јела (Abies nordmanniana), за коју се верује да је највиша врста дрвета у Европи. Ту је и енглеска тиса (Taxus baccata), буква (Fagus orientalis), кестен (Castanea sativa), смрча (Picea orientalis), иберски храст (Quercus iberica), кавкашка липа (Tilia caucasia) и европска зеленика (Buxus sempervirens). Петина биљних врста не овом подручју је ендемична.
Фауна уреди
Фауна је такође богата, укључујући ретке врсте као што су: леопард (Panthera pardus ciscaucasica), мрки медвед (Ursus arctos), рис (Felis lynx) и кавкашки јелен (Cervus elaphus moral). Ово подручје је последње уточиште кавкашких бизона (Bison bonasus caucasicus) од којих су последњи примерак у природи убиле ловокрадице 1927. године. Дванаест потомака кавкаског бизона је преживело у зоолошким вртовима, а њеихово директно потомство, као и укрштано с подврстом Bison bonasus bonasus је враћено у подручје западног Кавказа тако да се потомци кавкаског бизона налазе поново у свом природном станишту.[2].
Галерија уреди
-
Планина Маркот изнад Сочија -
Водопад Орековки у НП Сочи -
Планина Белалакаја -
Западни Кавказ из Краснаја пољане -
Убијени кавкашки бизон 1889. године -
Падине планине Маркот
Референце уреди
- ^ KAVKAZSKIY, Опис резервата биосфере на сајту УНЕСКО-вог програма „Човек и биосфера“ (језик: енглески)
- ^ http://www.petermaas.nl/extinct/speciesinfo/caucasianbison.htm Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2015) (језик: енглески)
- Кавказский заповедник. In Заповедники СССР. Заповедники Кавказа. Moskva: Мысль. 1990. ISBN 978-5-244-00432-8. стр. 69-100.
- Z. Puzek i dr., European Bison Bison bonasus: Current state of the species and an action plan for its conservation, 2002, Институт за истраживање сисара пољске академије наука, Bialowieza.
- http://mountaindreams.ru/2013/03/kavkazskij-zubr-stranicy-istorii/ (језик: руски)
Спољашње везе уреди
- Западни Кавказ на национална Светска баштина
- Национани парк Сочи (језик: руски)
- Caucasian Reserve Website (језик: енглески)