Ивица Дачић
Ивица Дачић (Призрен, 1. јануар 1966) српски је политичар. Обављао је функције председника Народне скупштине Републике Србије, премијера Србије, министара спољних послова и првог потпредседника Владе Републике Србије задуженог за безбедност и спољну политику. Председник је Социјалистичке партије Србије од 2006. године.[1]
| Ивица Дачић | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.jpg) Ивица Дачић 2023. | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 1. јануар 1966. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Призрен, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство | Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | Православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Образовање | Факултет политичких наука у Београду - новинарство | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Београду | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Сања Дачић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Деца | Андреа Дачић, Лука Дачић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Родитељи | Десимир Дачић, Јелисавета Дачић | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Социјалистичка партија Србије Раније: Савез комуниста Југославије | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Биографија
Основну школу је завршио у Житорађи, а гимназију у Нишу. Завршио Факултет политичких наука, смер новинарство у Београду. Има рођену сестру, Емицу, која је по професији глумица, а најпознатија улога јој је секретарице Зорица у Породичном благу.[2]
Био је први председник младих социјалиста Београда 1990. године и портпарол Социјалистичке партије Србије од 1992. до 2000. године. Био је председник Градског одбора Социјалистичке партије Србије Београда и потпредседник Социјалистичке партије Србије од 2000. до 2003. године.
Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије и Скупштине Државне заједнице Србије и Црне Горе од 1992. до 2004. године.
Био је министар за информисање у такозваној Прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. године до јануара 2001. године.
Децембра 2006. године изабран је за председника Социјалистичке партије Србије.
Након изгласавања Владе Мирка Цветковића у Народној скупштини Републике Србије 7. јула 2008, ступио је на дужност заменика председника Владе и министра унутрашњих послова.
Према наводима „Мреже за истраживање криминала и корупције”, министар Ивица Дачић се више пута састајао са нарко-босом Радуловићем у периоду од новембра 2008. до априла 2009. године и то чак девет пута.[3]
После Парламентарних избора 2012., председник Србије Томислав Николић, поверио је 28. јуна Дачићу мандат за састав Владе Републике Србије.[4] За председника владе је изабран 27. јула 2012. Дачићев премијерски мандат трајао је до пролећа 2014. године када је за новог премијера Србије изабран Александар Вучић. Дачић је остао у Влади у којој је именован на позицију првог потпредседника Владе и министра спољних послова. Он је био предмет критика пошто као министара иностраних послова и шеф дипломатије не говори енглески или француски језик, два језика која се сматрају основним за дипломатију.[5][6][7]
У 2015. години Дачић се налази и на функцији Председавајућег ОЕБС-у. Међу његовим кључним сарадницима и саветницима налазе се Ивица Тончев и Петар Шкундрић. Обојица су на високим позицијама у спорту као функционери Црвене звезде. За разлику од њих, Дачић је обављао дужности спортског функционера у ривалском КК Партизан и био председник фудбалског клуба Палилулца из Београда у периоду од 1993. до 1996. године.
На парламентарним и београдским изборима 2023, СПС је остварио лош изборни резултат и значајно смањење броја укупних гласова бирача. Дачић је тада понудио своју оставку страначком руководству, које је то одбило.[8]
Ставови
Дачић је у фебруару 2014. године на Мегатренд универзитету у Београду, гостујући на обележавању 166 годишњице од постојања Манифеста комунистичке партије, поред бројних лепих речи о Ернесту Че Гевари и другим комунистичким револуционарима, између осталог рекао је:
Комунизам је најхуманија идеологија која постоји у свету и сматрам да је социјализам једини исправан и прави пут за човечанство
— Ивица Дачић
Са друге стране, Дачић себе назива и националистом,[12] како је често окарактерисана његова реторика у јавним наступима и реторика СПС-а.[13][14][15][16][17][18][19][20] Према истраживањима ЦеСИД-а из 2008. и 2014. године, присталице СПС-а се везују управо за такву реторику и у највећој мери заступају традиционалистичке (приврженост народним обичајима, традицији и ставовима верске заједнице) и евроскептичне ставове.[21][22][23]
Признања
- „Златни знак Полиције Републике Српске“ му је додељен 28. априла 2012. у Бањој Луци за свеукупну сарадњу Полиције Србије и Полиције Републике Српске[24][25][26][27];
Орден Републике Српске на ленти.[28]
Види још
Референце
- ^ Потпредседници и министри
- ^ „Igrala je sekretaricu Zoricu u "Porodičnom blagu", povukla se iz glume, a malo ko zna da je ona sestra Ivice Dačića!”. telegraf.rs. Telegraf. 23. јануар 2018. Приступљено 6. јун 2021.
- ^ Snimci sastanaka narko-bosa Radulovića s vrhom policije
- ^ „РТС :: Николић поверио мандат Дачићу”. Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ Уметник у преживљавању, „Време”
- ^ Вешто кријем своје знање страних језика, „Истиномер”
- ^ Ивица Дачић - хит на интернету због “инглиша”, „Мондо”
- ^ „Дачић остаје на челу СПС-а”. Politika Online. Приступљено 2023-12-25.
- ^ Ивица Дачић о Манифесту Комунистичке партије "Политика"
- ^ Ивица Дачић о Манифесту Комунистичке партије "Блиц"
- ^ „Ивица Дачић о Манифесту Комунистичке партије "Танјуг"”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ [http://www.021.rs/story/Info/Srbija/45148/Dacic-Tadic-i-Nikolic-su-evrofanatici-ja-sam-nacionalista.html Дачић: Тадић и Николић су еврофанатици, ја сам националиста "021" ]
- ^ Pavlaković, Vjeran (2005). Serbia Transformed? Political Dynamics in the Milošević Era and After. Serbia since 1989. University of Washington Press. стр. 17.
- ^ Prošić-Dvornić, Mirjana (2000). Apocalyptic Thought and Serbian Identity: Mythology, Fundamentalism, Astrology and Soothsaying as Part of Political Propaganda. Ethnologia Balkanica. 4. стр. 166.
- ^ Miller, Nicholas (2005). Serbia and Montenegro. Eastern Europe: An Introduction to the People, Land, and Culture. 3. ABC-CLIO. стр. 560.
- ^ Bugajski 1995, стр. 466
- ^ Сања Радовић: Зашто се Србији десио Ивица Дачић "Ивица Дачић"
- ^ Балканске актуелности
- ^ Profile: Prime Minister Ivica Dacic of Serbia "BBC"
- ^ Ex-Milosevic ally to become Serbia's PM "Al Jazeera"
- ^ Oko izbora 19. CeSID. 2014. стр. 104, 106.
- ^ Oko izbora 17. CeSID. 2008. стр. 13, 14.
- ^ Stanje demokratije u Srbiji. CeSID, National Democratic Institute. 2014. стр. 86—107.
- ^ „Дачићу златна значка Полиције Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012.
- ^ „Министар Чађо уручио златни знак полиције министру Дачићу за успјешну сарадњу”. Министарство унутрашњих послова Републике Српске. 28. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012.
- ^ „Признање Дачићу”. Радио-телевизија Србије. 28. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012.
- ^ „Дачићу уручен Златни знак полиције”. Новинска агенција „Танјуг“. 28. 4. 2012. Архивирано из оригинала 30. 4. 2012. г. Приступљено 29. 4. 2012.
- ^ „Предсједница Републике Српске одликовала поводом Дана Републике Српске заслужне институције и појединце”. Предсједник Републике Српске. 8. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 08. 01. 2022.
Литература
- Bugajski, Janusz (1995). Ethnic Politics in Eastern Europe: A Guide to Nationality Policies, Organizations, and Parties. M.E. Sharpe. стр. 466. ISBN 978-0-7656-1911-2.
- Pavlaković, Vjeran (2005). Serbia Transformed? Political Dynamics in the Milošević Era and After. Serbia since 1989. University of Washington Press. стр. 17.
