Избори

Избори су поступак којим народ (односно бирачи) писменим или електронским путем одабире политичке субјекте или странке и поверавају им обављање политичке власти као представничком телу (у многим савременим демократским државама овде је укључен и избор председника државе, односно државног поглавара), које онда треба да представља народну суверену вољу. Избори су због тога извор и темељ легитимитета целовитог система државне власти.

Црна Гора, посматрање избора

Бирачка карта за избор народних посланика у Плавни код Неготина 1890. године

Избори су, према томе, уобичајени механизам путем којег модерне демократије бирају чланове свог парламента, негде и извршну власт (врло често председника државе), а понегде и чланове судске власти, тј. судије (врло ретко).

Избори се одвијају на националном (државном), као и на локалном/месном нивоу. На националном нивоу се бирају чланови националног, државног парламента — врховног представничког тела грађана, те државни поглавар (уколико се он не бира на неки други начин); у парламенту, именовањем од стране неког тела, рођењем, као у монархијама. На регионалном нивоу бирају се чланови локалног представничког тела — на пример општинске, покрајинске, регионалне скупштине, те евентуално други представници — градоначелници и слично.

Осим државних, избори се спроводе и у различитим организацијама и удружењима, политичким странкама, корпорацијама, итд.

Идеја о изборима оних који су на власти сазревала је упоредо с развојем теорије о народном суверенитету као темељном елементу и институционалном извору посредне демократије, односно представничке владавине.

Историја

Римски новчић са приказом избора

Британски летак изборне кампање са илустрацијом примера гласачког листића, 1880.

Избори су коришћени још у историји античке Грчке и старог Рима, као и током средњовековног периода за одабир владара као што су цар Светог римског царства (види царске изборе) и папа (види избор папе).

У ведском периоду Индије, раџе (краљеве) гане (племенске организације) је бирала гана. Раџа је увек припадао кшатрија варни (класи ратника) и обично је био син претходног раџе. Међутим, чланови гане су имали коначну реч на његовим изборима. Чак и током сангам периода људи су бирали своје представнике давањем својих гласова, а гласачке кутије (обично лонац) су биле везане конопцем и запечаћене. Након избора, гласови су извучени и пребројани. Палски краља Гопала (који је владао од око 750-их до 770-их) у раном средњем веку Бенгала бирала је група феудалних поглавара. Такви избори су били прилично чести у савременим друштвима у том региону. У царству Чола, око 920. године, у Утирамеруру (у данашњем Тамил Надуу), палмино лишће је коришћено за одабир чланова сеоског одбора. Листови, са исписаним именима кандидата, стављени су у земљани лонац. Да би се изабрали чланови комисије, од једног младића би се тражило да узме онолико листова колико је слободних позиција. Ово је било познато као Кудаволајски систем.

Први забележени народни избори званичника на јавне функције, већином гласова, где су сви грађани имали право да гласају и да обављају јавну функцију, датирају из Ефора Спарте 754. п. н. е., под мешовитом владом Спартанског устава. Атински демократски избори, на којима су сви грађани могли да обављају јавне функције, нису уведени још наредних 247 година, све до Клистенових реформи. Према ранијем Солонском уставу (око 574. п. н. е.), сви грађани Атине су имали право да гласају у народним скупштинама, о питањима закона и политике, и као поротници, али само три највиша слоја грађана су могла да гласају на изборима. Најнижа од четири класе атинских грађана (како је дефинисано по обиму њиховог богатства и имовине, а не по рођењу) није имала право да обавља јавне функције, кроз Солонове реформе. Спартански избори из Ефора, дакле, такође претходи реформама Солона у Атини за отприлике 180 година.

Слика председничких избора 1946. године, када је парламент Финске са 159 гласова изабрао премијера Ј. К. Пасикивија да наследи Манерхајма који је поднео оставку.

Питања бирачког права, посебно права гласа за мањинске групе, доминирала су у историји избора. Мушкарци, доминантна културна група у Северној Америци и Европи, често су доминирали бирачким телом и настављају да то чине у многим земљама. На превременим изборима у земљама као што су Уједињено Краљевство и Сједињене Државе доминирали су мушкарци из властеле или владајуће класе. Међутим, до 1920. године све западноевропске и северноамеричке демократије имале су универзално бирачко право одраслих мушкараца (осим Швајцарске) и многе земље су почеле да разматрају право гласа жена. Упркос законски прописаном општем праву гласа за одрасле мушкарце, понекад су постављане политичке баријере да би се спречио правичан приступ изборима (погледајте покрет за грађанска права).

Контексти избора

Избори се одржавају у различитим политичким, организационим и корпоративним окружењима. Многе земље одржавају изборе како би одабрали људе који ће служити у њиховим владама, али и друге врсте организација такође одржавају изборе. На пример, многе корпорације одржавају изборе међу акционарима да би изабрали одбор директора, а ови избори могу бити прописани корпоративним законом. На многим местима, избори за владу су обично такмичење међу људима који су већ победили на примарним изборима унутар политичке странке. Избори у оквиру корпорација и других организација често користе процедуре и правила која су слична онима на владиним изборима.

Види још

• Политички систем
• Облик владавине

Литература

• Arrow, Kenneth J. 1963. Social Choice and Individual Values. 2nd ed. New Haven, CT: Yale University Press.
• Benoit, Jean-Pierre and Lewis A. Kornhauser. 1994. "Social Choice in a Representative Democracy". American Political Science Review 88.1: 185–192.
• Corrado Maria, Daclon. 2004. US Elections and War On Terrorism – Interview With Professor Massimo Teodori Analisi Difesa, n. 50
• Farquharson, Robin. 1969. A Theory of Voting. New Haven, CT: Yale University Press.
• Mueller, Dennis C. 1996. Constitutional Democracy. Oxford: Oxford University Press.
• Owen, Bernard, 2002. "Le système électoral et son effet sur la représentation parlementaire des partis: le cas européen", LGDJ;
• Riker, William. 1980. Liberalism Against Populism: A Confrontation Between the Theory of Democracy and the Theory of Social Choice. Prospect Heights, IL: Waveland Press.
• Thompson, Dennis F. 2004. Just Elections: Creating a Fair Electoral Process in the U.S. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226797649
• Ware, Alan. 1987. Citizens, Parties and the State. Princeton: Princeton University Press.
• Aristotle (1912). Politics. Превод: William Ellis — преко Викизворника. 
• Diodorus Siculus (1814). Historical Library. Превод: G. Booth — преко Викизворника. 
• Plato. The Republic. Превод: Benjamin Jowett — преко Викизворника. 
• Livy (1905). From the Founding of the City. Превод: Rev. Canon Roberts — преко Викизворника. 
• Balot, R. K. (2009). A Companion to Greek and Roman Political Thought. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-4051-5143-6. 
• Bongard-Levin, G. M. (1986). A complex study of Ancient India. South Asia Books. ISBN 81-202-0141-8. 
• Buckley, T. (1996). Aspects of Greek History 750–323 BC: A Source-based Approach. Routledge. ISBN 0-415-09958-7. 
• Cartledge, Paul (2003). Spartan reflections. University of California Press. ISBN 0-520-23124-4. 
• Crawford, Michael (1974). Roman Republican Coinage. Cambridge University Press. 
• Clarke, P.; Foweraker, J. (2001). Encyclopedia of Democratic Thought. Taylor & Francis. ISBN 0-415-19396-6. 
• Dahl, R.; Shapiro, I.; Cheibub, C. A. (2003). The Democracy Sourcebook. MIT Press. ISBN 0-262-54147-5. 
• Dunn, J. (1994). Democracy: the unfinished journey 508 BC – 1993 AD. Oxford University Press. ISBN 0-19-827934-5. 
• Dunn, J. (2006). Democracy: a history. Atlantic Monthly Press. ISBN 0-87113-931-6. 
• Durant, W. (1942). The Story of Civilization. Simon and Schuster. 
• Heideking, J.; Henretta, J. A.; Becker, P. (2002). Republicanism and Liberalism in America and the German States, 1750–1850. Cambridge University Press. ISBN 0-521-80066-8. 
• Keane, J. (2004). Violence and Democracy. Cambridge University Press. ISBN 0-521-54544-7. 
• Keyssar, A. (2001). The Right to Vote: The Contested History of Democracy in the United States. Basic Books. ISBN 0-465-02969-8. 
• Lijphart, A. (1999). Patterns of Democracy. Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries. Yale University Press. ISBN 0-300-07893-5. 
• Livy; De Sélincourt, A.; Ogilvie, R. M.; Oakley, S. P. (2002). The early history of Rome: books I-V of The history of Rome from its foundations. Penguin Classics. ISBN 0-14-044809-8. 
• Macpherson, C. B. (1977). The Life and Times of Liberal Democracy. Oxford University Press. ISBN 0-19-289106-5. 
• Manglapus, R. S. (1987). Will of the People: Original Democracy in Non-Western Societies. Greenwood Press. ISBN 0-313-25837-6. 
• Ober, J.; Hedrick, C. W. (1996). Dēmokratia: a conversation on democracies, ancient and modern. Princeton University Press. ISBN 0-691-01108-7. 
• Ober, J. (2008). Democracy and knowledge: innovation and learning in classical Athens. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13347-8. 
• Ostwald, M. (2000). Oligarchia: The Development of a Constitutional Form in Ancient Greece. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-07680-8. 
• Pomeroy, S. B.; Burstein, S. M.; Donlan, W.; Roberts, J. T. (1999). Ancient Greece: A Political, Social, and Cultural History. Oxford University Press. ISBN 0-19-509742-4. 
• Powell, A. (2001). Athens and Sparta: Constructing Greek Political and Social History from 478 BC. Routledge. ISBN 0-415-26280-1. 
• Raaflaub, K. A.; Ober, J.; Wallace, R. W. (2007). Origin of Democracy in Ancient Greece. University of California Press. ISBN 978-0-520-24562-4. 
• Robinson, E. W. (1997). The First Democracies: Early Popular Government Outside Athens. Franz Steiner Verlag. ISBN 3-515-06951-8. 
• Robinson, E. W. (2003). Ancient Greek Democracy: Readings and Sources. Blackwell Publishing. ISBN 0-631-23394-6. 
• de Sainte, C. G. E. M. (2006). The Class Struggle in the Ancient Greek World. Cornell University Press. ISBN 0-8014-1442-3. 
• Sharma, J. P. (1968). Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass. 
• Thorley, J. (1996). Athenian Democracy. Routledge. ISBN 0-415-12967-2. 
• Bailkey, N. (јул 1967). „Early Mesopotamian Constitutional Development”. American Historical Review. 72 (4): 1211—1236. JSTOR 1847791. doi:10.2307/1847791. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Cartledge, P. (април 1994). „Ancient Greeks and Modern Britons”. History Today. 44 (4): 27. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hansen, M. H. (април 1992). „The Tradition of the Athenian Democracy A. D. 1750–1990”. Greece & Rome. 39 (1): 14—30. JSTOR 643118. doi:10.1017/S0017383500023950 . CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Jacobsen, T. (јул 1943). „Primitive Democracy in Ancient Mesopotamia”. Journal of Near Eastern Studies. 2 (3): 159—172. S2CID 162148036. doi:10.1086/370672. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Larsen, J. A. O. (јануар 1973). „Demokratia”. Classical Philology. 68 (1): 45—46. S2CID 224791063. doi:10.1086/365921. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lipset, S. M. (март 1959). „Some Social Requisites of Democracy: Economic Development and Political Legitimacy”. The American Political Science Review. 53 (1): 69—105. JSTOR 1951731. S2CID 53686238. doi:10.2307/1951731. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Muhlberger, S.; Paine, P. (пролеће 1993). „Democracy's Place in World History”. Journal of World History. 4 (1): 23—45. JSTOR 20078545. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Strauss, B. (април 1994). „American Democracy Through Ancient Greek Eyes”. History Today. 44 (4): 32. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rhodes, P. J. (1981). „The Selection of Ephors at Sparta”. Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. 30 (4): 498—502. JSTOR 4435780. 
• Weingast, B. (јун 1997). „The Political Foundations of the Rule of Law and Democracy”. The American Political Science Review. 91 (2): 245—263. JSTOR 2952354. S2CID 144556293. doi:10.2307/2952354. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Charles, T. (2004). Contention and Democracy in Europe, 1650–2000. Cambridge University Press. ISBN 0-521-53713-4. 
• Corrin, J. P. (2002). Catholic Intellectuals and the Challenge of Democracy. University of Notre Dame Press. ISBN 0-268-02271-2. 
• Diamond, L.; Plattner, M. (1996). The Global Resurgence of Democracy. Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-5305-2. 
• Kaplan, Temma. Democracy: A World History (Oxford University Press, 2014)
• Markoff, J. (1996). Waves of Democracy. Pine Forge Press. ISBN 0803990197. 
• Putnam, R.; Leonardi, R.; Nanetti, R. Y. (1994). Making Democracy Work: Civic Traditions in Modern Italy. Princeton University Press. ISBN 0-691-03738-8. 
• Vanhanen, T. (1984). The Emergence of Democracy: A comparative study of 119 states, 1850–1979. Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-122-9. 
• Wood, G. S. (1993). The Radicalism of the American Revolution. Vintage Books. ISBN 0-679-73688-3. 

Спољашње везе

Медији везани за чланак Избори на Викимедијиној остави

• Републичка изборна комисија
• О изборима за народне посланике
• PARLINE database on national parliaments. Results for all parliamentary elections since 1966
• "Psephos", archive of recent electoral data from 182 countries
• ElectionGuide.org — Worldwide Coverage of National-level Elections
• parties-and-elections.de: Database for all European elections since 1945
• Angus Reid Global Monitor: Election Tracker
• ACE Electoral Knowledge Network — electoral encyclopedia and related resources from a consortium of electoral agencies and organizations.
• International Foundation for Electoral Systems
• International Institute for Democracy and Electoral Assistance
• European Conferences of Electoral Management Bodies (Council of Europe)
• OSCE Office for Democratic Institutions and Human Rights (ODIHR)
• European Election Law Association (Eurela), closed in 2008
• List of Local Elected Offices in the United States Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2016)
• Caltech/ MIT Voting Technology Project