Ироха

Ироха (јап. いろは) је јапанска песма највероватније написана у Хејан периоду (794-1179). Ауторство се најчешће приписује јапанском будистичком свештенику и учењаку из овог периода, Кукај-у (空海 – Kūkai) (774-835).

Текс песме писан хираганом (са архаичним ゐ и ゑ) гласи:

いろはにほへと
ちりぬるを
わかよたれそ
つねならむ
うゐのおくやま
けふこえて
あさきゆめみし
ゑひもせす

Текст писан комбинацијом канџи и кана гласи:

色は匂へと
散りぬるを
我が世誰そ
常ならむ
有為の奥山
今日越えて
浅き夢見し
酔ひもせす

Превод песме гласи:

Док су цветови прелепи али [неизбежно] вену,
ко може остати сталан у нашем свету? [Нико не може]
Пређимо данас високу планину трансцедентности
и неће више бити плитког сневања, ни више опијености.

---

Ироха је значајна по томе што представља савршени панграм – користи све кана по једном (осим ん, које је додато много касније). Из овог разлога се користила за редослед јапанских слогова све до Мејџи периода у XIX веку, али се и данас, иако ретко, још може срести (нпр. седишта у позориштима се нумеришу овим редоследом).

Буквално транскрибована песма изгледа овако:

i ro ha ni ho he to
chi ri nu ru (w)o
wa ka yo ta re so
tsu ne na ra mu
u (w)i no o ku ya ma
ke fu ko e te
a sa ki yu me mi shi
(w)e hi mo se su

Али да би се добило значење које је наведено горе, песма се мора читати доста флексибилно:

Iro wa nioedo
Chirinuru o
Waga yo tare zo
Tsunenaran
Ui no okuyama
Kyoo koete
Asaki yume miji
Ei mo sezu. [или yoi mo sezu.]