Историја уметности

Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.^[1]^[2] Историја уметности обухвата проучавање предмета креираних у различитим културама широм света и кроз историју који преносе значење, значај или наменски служе пре свега као визуелна средства.

Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда Фамилија

скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988

Настанак историје уметности уреди

Најстарији очувани записи о уметности који се могу класификовати као историја уметности су одломци из Природне историје Плинија Старијег (око 77-79), који се тичу развоја грчке скулптуре и сликарства.^[3] Из њих је могуће пратити идеје Ксенократа од Сикиона (око 280. године пре нове ере), грчког вајара који је вероватно био први историчар уметности.^[4] Плинијев рад, иако је углавном енциклопедија науке, имао је стога утицаја од ренесансе надаље. (Посебно су познати одломци о техникама које је сликар Апелес (око 332-329. п. н. е.) створио.) Слични, иако независни догађаји одвили су се у Кини у 6. веку, где је канон вредних уметника успостављен међу писцима школске званичне класе. Ови писци, који су нужно познавали калиграфију, били су и сами уметници. Уметници су описани у Сје Хеовом делу Шест принципа сликарства.^[5]

Један од зачетака историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.

Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.

Историјом уметности су се бавили и:

Методологија уреди

Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:

Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.
Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.

Магија и ритуал - уметност праисторијског човека уреди

Уметност праисторије

Уметност египатске цивилизације уреди

Уметност старог Египта

Уметност првих цивилизација на истоку уреди

Рана уметност на Истоку

Уметност Антике - Грчка и Рим уреди

Почеци средњовековне уметности у Европи уреди

Почеци средњовековне уметности

Развој средњовековне уметности у хришћанском и исламском свету уреди

Средњовековна уметност

Уметност почетка модерног света - ренесанса и хуманизам у Европи уреди

Уметност у XV и XVI веку уреди

Ренесанса
Рана ренесанса у Италији
Ренесанса на северу Европе или касна готика
Висока ренесанса у Италији
Ренесанса у северним земљама северна ренесанса
Венецијанска ренесанса
Маниризам

Уметност барока и романтизма уреди

Уметност у XVII веку уреди

Барок

Уметност у XVIII веку уреди

Уметност у XIX веку уреди

Почетак и настанак модерне уметности крајем XIX века уреди

Модерна уметност у XIX веку уреди

Уметност индустријске револуције у Европи и прве авангарде уреди

Модерна уметност у XX веку уреди

Модерна уметност после Другог светског рата уреди

Апстрактни експресионизам
Поп-арт
Оп уметност (Оптичка уметност)
Минимализам
Концептуална уметност
Перформанс уметност
Фотореализам
Хиперреализам
Видео уметност
Пејзажна уметност или енвиронментал арт (хепенинг, уметничка инсталација, ленд-арт, итд.)

Уметност глобализације света и технолошке револуције уреди

Савремена уметност

Модернизам

Завршетак модерне уметности - настанак нових форми у уметности уреди

Музеји и важни догађаји у савременој уметности уреди

Уметност јужнословенских народа на Балкану уреди

Види још уреди

Референце уреди

^ „What is art history and where is it going? (article)”. Khan Academy (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-19.
^ „What is the History of Art? | History Today”. www.historytoday.com. Приступљено 2017-06-23.
^ First English Translation retrieved January 25, 2010
^ Dictionary of Art Historians Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2020) Retrieved January 25, 2010
^ The shorter Columbia anthology of traditional Chinese literature, By Victor H. Mair, p.51 retrieved January 25, 2010

Литература уреди

Wölfflin, H. (1915, trans. 1932). Principles of art history; the problem of the development of style in later art. [New York]: Dover Publications.
Hauser, A. (1959). The philosophy of art history. New York: Knopf.
Arntzen, E., & Rainwater, R. (1980). Guide to the literature of art history. Chicago: American Library Association.
Holly, M. A. (1984). Panofsky and the foundations of art history. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.
Johnson, W. M. (1988). Art history: its use and abuse. Toronto: University of Toronto Press.
Carrier, D. (1991). Principles of art history writing. University Park, Pa: Pennsylvania State University Press.
Kemal, Salim; Gaskell, Ivan (1991). The Language of Art History. Cambridge University Press. ISBN 0-521-44598-1.
Fitzpatrick, V. L. N. V. D. (1992). Art history: a contextual inquiry course. Point of view series. Reston, VA: National Art Education Association.
Minor, Vernon Hyde. (1994). Critical Theory of Art History. Englewood Cliffs, NJ: Prentice Hall.
Nelson, R. S., & Shiff, R. (1996). Critical terms for art history. Chicago: University of Chicago Press.
Adams, L. (1996). The methodologies of art: an introduction. New York, NY: IconEditions.
Frazier, N. (1999). The Penguin concise dictionary of art history. New York: Penguin Reference.
Pollock, G (1999). Differencing the Canon. Routledge. ISBN 0-415-06700-6.
Harrison, Charles, Paul Wood, and Jason Gaiger. (2000). Art in Theory 1648-1815: An Anthology of Changing Ideas. Malden, MA: Blackwell.
Minor, Vernon Hyde. (2001). Art history's history. 2nd ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
Robinson, Hilary. (2001). Feminism-Art-Theory: An Anthology, 1968–2000. Malden, MA: Blackwell.
Clark, T.J. (2001). Farewell to an Idea: Episodes from a History of Modernism. New Haven: Yale University Press.
Buchloh, Benjamin. (2001). Neo-Avantgarde and Culture Industry. Cambridge, MA: MIT Press.
Mansfield, Elizabeth (2002). Art History and Its Institutions: Foundations of a Discipline. Routledge. ISBN 0-415-22868-9.
Murray, Chris. (2003). Key Writers on Art. 2 vols, Routledge Key Guides. London: Routledge.
Harrison, Charles, and Paul Wood. (2003). Art in Theory, 1900–2000: An Anthology of Changing Ideas. 2nd ed. Malden, MA: Blackwell.
Shiner, Larry (2003). The Invention of Art: A Cultural History. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-75342-3.
Pollock, Griselda, ур. (2006). Psychoanalysis and the Image. Oxford: Blackwell. ISBN 1-4051-3461-5.
Emison, Patricia (2008). The Shaping of Art History. University Park: The Pennsylvania State University Press. ISBN 978-0-271-03306-8.
Charlene Spretnak (2014), The Spiritual Dynamic in Modern Art: Art History Reconsidered, 1800 to the Present.
Gauvin Alexander Bailey (2014) The Spiritual Rococo: Décor and Divinity from the Salons of Paris to the Missions of Patagonia. Farnham: Ashgate.
Adams, Laurie. Art across Time. 3rd ed. Boston: McGraw-Hill, 2007.
Bell, Julian. Mirror of the World: A New History of Art. 2nd ed., London, Thames & Hudson. 2010. ISBN 978-0-500-28754-5.
Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art through the Ages: A Global History (13th изд.). Australia: Thomson/Wadsworth.
Gombrich, E.H. The Story of Art. 15th ed. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall, 1990.
Honour, Hugh, and John Fleming. The Visual Arts: A History. 5th ed. New York: Henry N. Abrams, 1999.
Honour, Hugh, and John Fleming. A World History of Art. 7th ed. Laurence King Publishing, (2005) ISBN 1-85669-451-8
Janson, H.W., and Penelope J.E. Davies. Janson's History of Art: The Western Tradition. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice Hall, 2007.
Oliver Grau (Ed.): MediaArtHistories, Cambridge/Mass.: MIT-Press, 2007.
La Plante, John D. Asian Art. 3rd ed. Dubuque, IA: Wm. C. Brown, 1992.
Phaidon Editors. 30,000 Years of Art: The Story of Human Creativity Across Time & Space, 2nd ed. London: Phaidon Press, 2015
Miller, Mary Ellen. The Art of Mesoamerica: From Olmec to Aztec. 4th ed, World of Art. London: Thames & Hudson, 2006.
Onians, John (2004). Atlas of World Art. London: Laurence King Publishing. ISBN 978-1-85669-377-6.
Pierce, James Smith, and H.W. Janson. From Abacus to Zeus: A Handbook of Art History. 7th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Prentice

Hall, 2004.

Pohl, Frances K. Framing America: A Social History of American Art. New York: Thames & Hudson, 2002.
Stokstad, Marilyn. Art History. 3rd ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education, 2008.
Thomas, Nicholas. Oceanic Art, World of Art. New York: Thames and Hudson, 1995.
Thuillier, Jacques (2002). Histoire de l'art. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-012535-4.
Thuillier, Jacques (2002). History of Art. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010875-1.
Wilkins, David G., Bernard Schultz, and Katheryn M. Linduff. Art Past, Art Present. 6th ed. Upper Saddle River, NJ: Pearson Education, 2008.