Карс (тур. Kars, азер. Qars, курд. Qers, груз. ყარსი, јерм. Ղարս) је главни град истоимене провинције на североистоку Турске. У граду живи око 77.000 становника. Карс се налази 45 километара западно од границе са Јерменијом, и 65 километара јужно од границе са Грузијом.

Карс
тур. Kars
Улица у Карсу
Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаКарс
Становништво
Становништво
 — 2007.76.992
 — густина1.636,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате40° 37′ 00″ С; 43° 06′ 00″ И / 40.616667° С; 43.1° И / 40.616667; 43.1
Апс. висина1.760 m
Површина47,05 km2
Карс на карти Турске
Карс
Карс
Карс на карти Турске

Историја уреди

У 10. веку Карс је био главни град једне од јерменских краљевина. У 11. веку освојили су га Турци Селџуци, у 13. Монголи, а 1387. Тамерлан га је опљачкао и разорио.

 
Некадашња јерменска црква у Карсу

Године 1514. Карс и његов регион је постао део Османског царства, који су градску цитаделу из 1152. у више наврата дограђивали, да би се заштитили од напада Персијанца Надир Шаха (1731) и руске војске (1807). Руски фелдмаршал Иван Паскевич је 23. јуна 1828. заузео град и заробио 11.000 непријатељских војника. Град је потом враћен Турској.

Током Кримског рата, турска војска предвођена британским официрима налазила се у тврђави Карс. До њих је 1855. стигла руска војска од 40.000 људи. Три хиљаде бранилаца су успели да одбију руски напад. Почела је опсада града (јун-новембар 1855). Епидемија колере и недостатак намирница довели су до предаје турског гарнизона 29. новембра. И поред пада Севастопоља, овај успех руске војске ублажио је одредбе мировног уговора.

У Руско-турском рату из 1877/78. руска војска је у Бици код Карса заузела град, који је Уговором из Сан Стефана додељен Русији. Између 1878. и 1881. око 82.000 муслимана је напустило град и отишло у Османско царство. У град су се доселили многи Јермени, Грци и Руси из Турске и са Кавказа. По руском попису из 1892. у широј околини града је живело: 7% Руса, 13,5% Грка, 15% Курда, 21,5% Јермена, 24% Турака, 14% Карапака и 5% Туркмена[1]

Русија је поново изгубила Карс (заједно са Ардаханом и Батумијем) Уговором из Брест-Литовска 3. марта 1918. Турци су запосели град 25. априла 1918. и назвали ову област „Република југозападног Кавказа“. Међутим, турске трупе су се већ у октобру 1918. повукле на границе из 1914. под притиском британских трупа. Провизорна локална турска влада је прокламовала османске претензије на Карс, Гјумри и Батуми. Јануара 1919. ову област су запосели Јермени. Карс су западни савезници маја 1919. доделили Јерменији. После Турско-јерменског рата (септембар-децембар 1920), у коме је беснео грађански рат муслимана и хришћана у и око Карса, град је Уговором из Александропоља од 2. децембра 1920. додељен Турској.

После Турског ослободилачког рата, Турска се 23. октобра 1921. Уговором из Карса одрекла права на град Батуми, и добила Карс и Ардахан заузврат.

Географија уреди

Клима уреди

Клима (Карс)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) −5,2
(22,6)
−3,4
(25,9)
2,4
(36,3)
11,0
(51,8)
16,2
(61,2)
20,4
(68,7)
25,2
(77,4)
25,6
(78,1)
21,8
(71,2)
13,6
(56,5)
6,3
(43,3)
−1,4
(29,5)
11,0
(51,8)
Просек, °C (°F) −9,9
(14,2)
−8,4
(16,9)
−2,5
(27,5)
5,2
(41,4)
10,0
(50)
13,4
(56,1)
17,3
(63,1)
17,1
(62,8)
13,2
(55,8)
6,7
(44,1)
0,4
(32,7)
−5,6
(21,9)
4,7
(40,5)
Средњи минимум, °C (°F) −14,6
(5,7)
−13,7
(7,3)
−7,5
(18,5)
−0,2
(31,6)
3,7
(38,7)
6,4
(43,5)
9,6
(49,3)
9,3
(48,7)
5,1
(41,2)
0,1
(32,2)
−4,5
(23,9)
−10,1
(13,8)
−1,4
(29,5)
Количина падавина, mm (in) 18,8
(7,4)
22,4
(8,82)
26,0
(10,24)
44,1
(17,36)
76,2
(30)
75,7
(29,8)
49,7
(19,57)
38,3
(15,08)
26,7
(10,51)
38,5
(15,16)
25,7
(10,12)
20,8
(8,19)
462,8
(182,2)
[тражи се извор]

Демографија уреди

Демографија
1990.2000.
78.45578.473

Референце уреди

Спољашње везе уреди