Кимри
Кимри (рус. Кимры) град је у европском делу Руске Федерације и један од 5 градских округа у Тверској области. Уједно је и административни центар Кимерског рејона на крајњем југоистоку Тверске области. Лежи на обали реке Волге, на месту где се у њу улива речица Кимрка, на око 140 км источно од града Твера.
| Кимри Кимры | |
|---|---|
.jpg){kind=spacer} Преображењска саборна црква у Кимрију | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Тверска област |
| Рејон | Градска општина Кимри |
| Основан | први помен 1546. |
| Статус града | 1917. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 47.235 |
| — густина | 1.073,52 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 56° 52′ 00″ С; 37° 21′ 00″ И / 56.866667° С; 37.35° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 219 m |
| Површина | 44 km2 |
.svg)  Кимри Кимри на карти Русије | |
 Кимри Кимри на карти Тверске области | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | +7 48236 |
| Регистарска ознака | 69 |
| ОКАТО код | 28 426 |
| ОКТМО код | 28 726 000 001 |
| Веб-сајт | |
| adm-kimry.ru/ | |
.png)
.png)
Према попису становништва из 2010. у граду је живело 49.623 становника, док је према проценама националне статистичке службе Русије 2014. град имао око 47.235 становника. Укупна површина градске територије је 44 км².
Административни статус града Кимри носи од 16. јуна 1917. године.
Географија уреди
Град Кимри лежи у пространој долини која се пружа уз са обе стране реке Волге у њеном горњем делу тока, на месту где се у Волгу улива речица Кимрка. Налази се на око 133 км источно од града Твера са којим је повезан друмским правцима Р84, Р86 и Р116 и на око 135 км северозападно од Москве.
Лежи на надморској висини од 100 до 130 метара.
Клима је умереноконтинентална са нешто умеренијим зимама и влажнијим летима. Просечне фебруарске температуре ваздуха су око –7,6 °C, односно јула око +18,7 °C. Апсолутни минимум измерен је 31. децембра 1978. и имао је вредност од –43,8 °C, док је највиша максимална температура икада од +38,8 °C измерена 7. августа 2010. године. Просечна сума падавина на годишњем нивоу креће се у вредностима од 550 до 750 мм.
На око 8 км јужно од града налази се полетно-слетна писта спортског аеродрома Борки, а на десној обали Волге у граду се налази мања марина. Кроз град пролази деоница железничке линије која повезује Москву са Каљазином. Обе градске обале су повезане великим Кимерским мостом дужине 554,4 метра и висине 16,4 метра. Мост је саграђен 1978. године.
Историја уреди
Иако је подручје данашње Кимерске земље било насељено од најранијих времена, савремено насеље је основано вероватно током прве половине XVI века, а у писаним изворима Кимри се први пут помиње 1546. у повељу руског цара Ивана Грозног.[1]
Према катастарским списима из 1635. године у насељу су постојала 104 објекта. Средином XVII века у насељу се развија јака занатска делатност, а посебно израда обуће и одеће и век касније Кимри постаје једним од најважнијих обућарских центара у целој царској Русији.
Село је 1781. године ушло у састав Корчевске парохије Тверског наместништва, а исте године задесио га је велики пожар у којем је уништено више од 200 грађевина.
Према подацима из 1806. у самом средишту села постојала су 244 објекта са укупно 700 мушкараца и 724 жене, док је у области Заречја на другој обали Волге било још 100 домаћинстава са укупно 493 пунолетна становника. Године 1813. саграђена је Вознесењска црква, а неколико година касније и Покровски сабор, док је најмлађа од њих Троицка црква саграђена 1832. године (са засебним звоником).
У великом пожару који је опустошио село 1859. изгореле су готово све дрвене грађевине.
Према подацима сверуског пописа становништва из 1897. у Кимрију је живело око 6.000 становника.
 |
 |
 |
| Покровски сабор | Поглед са десне на леву обалу Волге | Поглед на село са звоника Вазнесењске цркве |
У периоду између 1900. и 1902. саграђена је железница која је Кимри повезала са Москвом, а прва железничка станица саграђена је на десној обали Волге у селу Савјолово. У селу је 1906. отворена велика фабрика обуће која је за кратко време стекла репутацију једног од највећих фабричких постројења те врсте у том делу земље. То је био период интензивног развоја села које је 1916. бројало преко 20.000 становника.
Село Кимри је 16. јуна 1917. административно уређено као Град Кимри, а исте године успостављена је и градска скупштина.
Непосредно по успостављању нове револуционарне комунистичке власти 1917. долази до национализације приватне имовине, а током 1930их затворени су и разрушени сви црквени објекти у граду.
Након Другог светског рата долази до интензивније индустријализације и развоја града, а поред фабрика граде се и стамбено објекти у социјалистичком стилу.
Сви градски храмови враћени су Руској православној цркви након распада Совјетског Савеза.
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 49.623 становника, што је за 4.027 (7,51%) мање него по подацима са пописа из 2002. године. Према проценама националне статистичке службе за 2014. град је имао 47.235 становника.[2]
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 6.000 | 41.234 | 53.384 | 57.760 | 61.535[3] | 53.650[4] | 49.623[5] | 47.235 |
Међународна сарадња уреди
Град Кимри има потписане уговоре о сарадњи са следећим градовима:
Корнвестхајм (нем. Kornwestheim), Немачка (од 1991)[6]
Истли (енгл. Eastleigh), Уједињено Краљевство (од 2010)[6][7]
Познати Кимерани уреди
- Александар Фадејев (1901–1956) — совјетски и руски писац, председник Уније совјетских писаца
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Кимры / Составители Т. А. Лапшина, Г. И. Крюкова. Научный мир, (По городам России). 2008. ISBN 978-5-91522-052-1..
- ^ „Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2014. г. Приступљено 09. 11. 2014.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ а б Сёмина, Ксения (7. 4. 2011). „Юбилей побратимства” (на језику: руски). Кимры Сегодня. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2014.
- ^ Сергей Гусев; Людмила Салеева; Ксения Сёмина (22. 4. 2011). „Братья из Англии” (на језику: руски). Кимры Сегодня. Архивирано из оригинала 12. 08. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2014.
