Китерон (митологија)

Китерон или Китајрон (грч. Κιθαιρών, -ῶνος) је у грчкој митологији био краљ Платеје пре Асопа, према коме је планина Китерон, између Беотије и Атике, добила назив. О њему је писао Паусанија.[1] Могао би бити изједначен са божанством Нисом, који је одгајио Диониса,[2] а тај бог је позивао жене да банче управо на планини Китерон.[3]

Митологија уреди

Према неким изворима, Китерон је био један од Ореа, Гејин син.[2] Међутим, Роберт Гревс је навео да су његови могући родитељи и Ортар и Химера.[3]

Описан је као веома мудар човек, због чега га је чак и сам Зевс питао за савет како да се измири са својом супругом Хером, са којом се у то време жестоко посвађао. Краљ га је саветовао да начини фигуру од дрвета и да објави да се жени, те да му та фигура наводно буде невеста.[4] При томе је ту невесту требало да обуче тако да наликује Платеји, Асоповој кћерки.[5] Када је Хера видела свадбену поворку, бесно је стргнула вео са младиног лица, али је угледала дрвену статуу. Тада се насмејала и измирила са Зевсом. У спомен на овај догађај, у Платеји се сваке године славио празник Дедале.[4]

Према другој причи, Китерон је био лепи дечак у кога се заљубила еринија Тисифона. Он је одбио њену љубав и она је у бесу истргла змију из своје косе и бацила је на њега. Змија је била отровна и од њеног уједа он је умро. Због тога је планина на којој се то десило добила назив по њему.[4]

Према трећем предању, Китерон је имао брата Хеликона, који је био његова сушта супротност. Хеликон је био нежан и привржен родитељима, док је Китерон био похлепан и суров, толико да је убио оца и брата. Брата је гурнуо са литице, али је при томе и сам пао. Богови су их претворили у планине. Хеликон је постала дом племенитих муза, док су Китерон населиле ериније.[4]

Биологија уреди

Латинско име ове личности (Cithaeron) је назив за род паука.[6]

Извори уреди

  1. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; Cerambus to Clytodora
  2. ^ а б theoi.com: Kithairon, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ а б Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  4. ^ а б в г Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  5. ^ Greek Myth Index: Cithaeron Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
  6. ^ World Spider Catalog: References for genus Cithaeron O. P.-Cambridge, 1872, Приступљено 9. 4. 2013.