Клара Рокмор
Клара Рокмор (Вилњус, 9. март 1911 — Њујорк, 10. мај 1998) била је литванска музичарка, виртуоз на теремину, електронском музичком инструменту.[1][2][3][4][5][6]
Клара Рокмор | |
|---|---|
 Клара Рокмор и Лав Сергејевич Термен | |
| Пуно име | Клара Рокмор (девојачко Реисенберг) |
| Датум рођења | 9. март 1911. |
| Место рођења | Вилњус Руска империја |
| Датум смрти | 10. мај 1998. (87 год.) |
| Место смрти | Њујорк САД |
Биографија уреди
Ране године уреди
Рођена као Клара Реисенберг у Вилњусу (у данашњој Литванији, а тада у саставу велике Руске империје), у породици литванских Јевреја,[7] као најмлађа од три ћерке.[8] У најранијем детињству постала је чудо од детета на виолини и као таква уписала се на Санкт-Петербуршки конзерваторијум већ са четири године и до данас остала најмлађи студент икада примљен у ову установу. Студирала је виолину код маестра Леополда Ауера.[9] Године 1921. Клара се са породицом сели у Сједињене Америчке Државе.[8]
На жалост, проблеми са костима услед дечије неухрањености приморали су је да у тинејџерском узрасту напусти виолину. Управо ова околност, као и познанство са још једним емигрантом, Лавом Сергејевичем Терменом (Лев Сергéевич Термéн), довели су до тога да Клара упозна тада новонастали електронски инструмент теремин (терменвокс) и постане можда најпознатији извођач на њему.
Каријера уреди
Рокморова је наступала у Њујорку и Филаделфији и изненадила јавност на турнеји од обале до обале, на којој је наступала са Полом Робесоном, али тек пошто је 1977. године објавила свој први комерцијални албум под називом Уметност Теремина (The Art of the Theremin). Албум је снимљен у продукцији Роберта Муга, а Рокморова га снима уз клавирску пратњу своје сестре Нађе Реизенберг, која јој се придружила и на неколико концерата.[10]
Лични живот уреди
Иако ју је Лав Сергејевич Термен, изумитељ теремина, просио неколико пута, Клара Реисенберг удала се за адвоката Роберта Рокмора и након тога професионално наступала под именом Клара Рокмор. Рокморови нису имали деце.[11]
Умрла је у Њујорку 10. маја 1998. године, у 87. години. Иако јој се здравствено стање убрзано погоршавало током скоро годину дана она је, по сопственим речима, одлучила да живи како би дочекала рођење унуке своје сестричине, која је рођена два дана пре Кларине смрти.[10]
Доприноси теремину уреди
Класично образовање дало је Рокморовој предност над многим другим извођачима на термену тог времена. Она је била апсолутни слухиста, што јој је омогућило да се игра са овим новим инструментом.[10] Имала је изузетно прецизну контролу над својим покретима, што је важно код свирања на оваквом инструменту, на ком извођач не производи звук директним додиром већ више или мање блиским покретом. Она је развила јединствену технику свирања овог инструмента, укључујући систем покретања прстију, што јој је омогућило да прецизно изведе брзе пасаже и велике нотне скокове.[12]
Утицај на развој инструмента уреди
Рокморова је уочила ограничења оригиналног инструмента и помогла да се теремин развије до нивоа који ће задовољити њене извођачке захтеве. Захваљујући блиском односу са Лавом Терменоммогла је да утиче на дизајн и еволуцију инструмента, сугеришући промене какве су смањење величине инструмента, како би се извођач боље видео, повећање осетљивости поља антене и повећње опсега тонова са три на пет октава.[13][12]
Јавни утицај уреди
До тренутка када почиње да организује велике концерте, какав је онај у њујоршком Таун холу (The Town Hall) 1938. године, Клара Рокмор је постајала све познатија по томе што је импресионирала критичаре својом уметношћу свирања на теремину и то у времену у коме је највећи део јавности имао негативан став према могућностима овог инструмента.[4]
Албуми уреди
- The Art of the Theremin, 1977.
- Clara Rockmore's Lost Theremin Album, 2006.
- Music In and On The Air, 2011
Филм и видео уреди
- Martin, Steven M. (Director) (1995). Theremin: An Electronic Odyssey (Film and DVD). MGM. Приступљено 11. 9. 2009.
- Moog, Robert (Producer) (1998). Clara Rockmore: The Greatest Theremin Virtuosa (Videotape (VHS)). Moog Music and Little Big Films.
- Moog, Robert (Producer) (2005). Two Theremin Classics (DVD). Moog Music and Little Big Films.
Популарна култура уреди
Ирска електропоп група The Garland Cult уврстила је песму "Клара Рокмор" на у свој албум Protect Yourself from Hollywood из 2007.
Роман Шона Мичела Us Conductors бави се фиктивним односом између Кларе Рокмор и Лава Термена.
9. марта 2016 Гугле је објавио Гугл дудл посвећен Клари Рокмор, баш као што је то урадио и за Роберта Муга 2012. године.[14]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Glinsky 2000, стр. 340
- ^ Ostertag, Bob (децембар 2002). „Human bodies, computer music” (PDF). Leonardo Music Journal. MIT Press. 12: 13. doi:10.1162/096112102762295070. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 7. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2009. „Clara Rockmore, in particular, became a bona fide theremin virtuoso by any definition of the word”
- ^ Paradiso, Joseph A.; Gershenfeld, Neil (лето 1997). „Musical Applications of Electric Field Sensing”. Computer Music Journal. series. MIT Press. 21:2 (2): 69—89. JSTOR 3681109. „few things since have matched Clara Rockmore's lyrical dynamics”
- ^ а б Pringle, Peter. „Clara Rockmore”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2009. „great virtuoso thereminist of the 20th century ... astounded critics with her theremin artistry”
- ^ Bailey, Bill (15. 10. 2004). „Weird science”. The Guardian. Приступљено 10. 9. 2009. „Clara Rockmore was rightly hailed in her time as a true star. ... Rockmore gained more recognition for her playing of the instrument than Theremin himself ever did for inventing it. ... warm praise from music critics”
- ^ Ramone, Phil; Evin, Danielle (11. 7. 2008). „Dog Ears Music: Volume Twenty-Eight”. Huffington Post. Приступљено 10. 9. 2009. „Genius thereminist Clara Rockmore”
- ^ Nadia Reisenberg by Harriet Feinberg, Jewish Women: A Comprehensive Historical Encyclopedia.
- ^ а б „Nadia Reisenberg: Biography”. The Nadia Reisenberg & Clara Rockmore Foundation. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 25. 6. 2016.
- ^ „Clara Rockmore: Biography”. The Nadia Reisenberg & Clara Rockmore Foundation. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 24. 6. 2016.
- ^ а б в „Remembering Clara Rockmore”. Приступљено 7. 10. 2014.
- ^ „The Nadia Reisenberg & Clara Rockmore Foundation”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 18. 5. 2011.
- ^ а б Robert Moog, The Art of the Theremin, liner notes, 1977
- ^ Warshaw, Dalit (март 2011). „Clara Rockmore: A Legendary Performer of an Enigmatic Instrument”. The Juilliard Journal. The Juilliard School. Архивирано из оригинала 02. 04. 2016. г. Приступљено 9. 3. 2016.
- ^ Clara Rockmore - Clara Rockmore's 105th birthday - приступљено 25. 6. 2016
Литература уреди
- Glinsky, Albert (2000). Theremin: Ether Music and Espionage. Urbana, Illinois: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02582-2.
- Moog, Robert (27. 10. 2002). „In Clara's Words: An Interview with Clara Rockmore”. Приступљено 25. 6. 2016.
- Strauss, D. (1. 6. 2006). „Clara Rockmore”. Приступљено 25. 6. 2016.
Спољашње везе уреди
- Званични Сајт Фондације Нађе Реизенберг и Кларе Рокмор- приступљено 25. 6. 2016
- |accessdate = 25. 6. 2016 - приступљено 25. 6. 2016
- Боб Муг: In Clara's Words, интервју са Кларом Рокмор (1977) - приступљено 25. 6. 2016
- Стеве Ј. Шерман: In Clara’s Home – Her Last Years, and the Summer of 1997, есеј - приступљено 25. 6. 2016
- Dear Theremin – and more particularly – Clara Rockmore Fans (Фондација Нађа Рейзенберг / Клара Рокмор) - приступљено 25. 6. 2016
- Mahogany, Alice Coltrane, Clara Rockmore, Стреаминг радио-шоу са учешћем Кларе Рокмор - приступљено 25. 6. 2016
- Clara Rockmore. La diva del éter (јез: шпански) - приступљено 25. 6. 2016
