Конкакафов златни куп 2013.

Конкакафов златни куп 2013. је било дванаесто издање Златног купа, фудбалског шампионата Северне Америке, Централне Америке и Кариба (KОНKАKАФ), и укупно 22. регионално првенство Конкакафа у 50 година постојања. Сједињене Државе су биле земља домаћин.

Конкакафов златни куп 2013.
2013 CONCACAF Gold Cup
Детаљи такмичења
Држава домаћинСАД
Датумод 7. до 28. јула
Екипе12 (из 1. конфедерације)
Стадиони13 (из 13 градова)
Коначан пласман
Првак Сједињене Државе (5. титула)
Друго место Панама
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова67 (2,68 по мечу)
Укупно гледалаца907.208 (36.288 по мечу)
Најбољи стрелацСједињене Америчке Државе Ландон Донован
Панама Габријел Торес
Сједињене Америчке Државе Крис Вондоловски
(по 5. голова)
Најбољи играчСједињене Америчке Државе Ландон Донован
Најбољи голманПанама Хаиме Пенедо
Награда за фер-плеј Панама
2011.
2015.

Такмичење је почело 7. јула 2013. на Роуз боулу [1] и завршено је финалом 28. јула 2013. на Солџер филду [2] , када су Сједињене Државе победиле Панаму резултатом 1 : 0. У овом издању Златног купа, Мексико је учествовао са алтернативним тимом због тога што су се главни играчи такмичили на ФИФА Купу конфедерација 2013. пре Златног купа. Упркос томе што нису играли са пуним саставом, успешно су стигли до полуфинала где су изгубили од Панаме, која је била другопласирана, резултатом 1:2.

Сједињене Америчке Државе су освојиле турнир, чиме су се квалификовале за меч плеј-офа против шампиона Златног купа Конкакафа 2015, да би одлучиле који тим ће представљати Конкакаф на ФИФА Купу конфедерација 2017 у Русији.[3] Плеј-оф је одигран у једној утакмици одржаној 10. октобра 2015, коју је Мексико добио резултатом 3:2.

Учесници финала

уреди

На турнир се квалификовало укупно 12 екипа. Три места додељена су Северној Америци, пет Централној Америци и четири Карибима.

Репрезентација Квалификација Наступи Задњи наступ Најбољи резултат Фифина ранг-листа
Северноамеричка зона
  Сједињене Државе Аутоматски 12. 2011. Шампион (1991.,2002., 2005., 2007.) 22.
  Мексико (2011.|TH) Аутоматски 12. 2011. Шампион (1993., 1996., 1998., 2003., 2009., 2011) 20.
  Канада Аутоматски 11. 2011. Шампион (2000) 88.
Карипска зона квалификован преко Купа Кариба 2012.
  Куба Победник 7. 2011. Четвртфинале (2003) 82.
  Тринидад и Тобаго Другопласирани 8. 2007. Semifinals (2000) 87.
  Хаити Треће место 5. 2009. Четвртфинале (2002., 2009) 69.
  Мартиник Четврто место 4. 2003. Четвртфинале (2002) н/п
Централноамеричка зона квалификован преко Копа Центроамерикана 2013.
  Костарика Победник 11. 2011. Другопласирани (2002) 39.
  Хондурас Другопласирани 11. 2011. Другопласирани (19991.) 55.
  Салвадор Треће место 8. 2011. Четвртфинале (2002., 2003., 2011) 94.
  Белизе Четврто место 1. Нема Деби 130.
  Панама Пето место 6. 2011. Другопласирани (2005) 51.

Болд означава да је одговарајући тим био домаћин догађаја.

Стадиони

уреди

Тридесет градова са стадионима широм Сједињених Држава учествовало је у почетку процеса селекције стадиона са Сокер јунајтед маркетингом, партнером догађаја за Конкакафов златни куп.[4]

Конкакаф је 23. јануара 2013. објавио имена 13. одабраних градова домаћина и места одржавања турнира.[5] Свако место је било одређено да буде домаћин на по две утакмице, а финале је одржано на одржати на Солџер филду у Чикагу:

Пасадена Арлингтон Денвер Мајами Гарденс Атланта
Роуз боул AT&T Емпауер филд Хард рок Џорџија доум
Капацитет: 92.542 Капацитет: 80.000 Капацитет: 76.125 Капацитет: 74.918 Капацитет: 71.228
Група А Полуфинале Група А Група Б Четвртфинале
         
Балтимор
Сијетл
Рејвенс парк Лумин филд
Капацитет: 71.008 Капацитет: 67.000
Четвртфинале Група А
 
 
Чикаго Ист Хартфорд
Солџер филд Прет енд Витни
Капацитет: 61.500 Капацитет: 40.000
Финале Група Ц
   
Харисон Хјустон Портланд Санди
Ред бул арена ПНЦ Провиденс парк Рио тинто
Капацитет: 25.189 Капацитет: 22.039 Капацитет: 20.438 Капацитет: 20.213
Група Б Група Б Група Ц Група Ц
       

Састави

уреди

Сваки тим може регистровати тим од 23 играча, од којих 3 морају бити голмани. Сваки тим који се квалификује за нокаут фазу може да замени до четири играча у тиму након завршетка групне фазе, при чему нови играчи морају доћи са привремене листе од 35 играча изабраних пре турнира.[6][7]

Групна фаза

уреди

Конкакаф је објавио групе, у којима је дванаест тимова подељено у три групе по четири тима, и распоред утакмица за Златни куп 2013. тринаестог марта 2013. године.[2][8]

У групној фази, ако су два или више тимова изједначени по бодовима (укључујући трећепласиране тимове у различитим групама), пласман тимова ће се одредити на следећи начин:[6]

  1. Већа гол-разлика у свим утакмицама у групи
  2. Већи број постигнутих голова у свим утакмицама у групи
  3. Највећи број бодова добијен у групним утакмицама између дотичних тимова (примењиво само на пласман у свакој групи)
  4. Извлачење жреба од стране Организационог одбора Златног купа

Ово је промењено у односу на претходне турнире, где је директан рекорд коришћен као примарни тај-брејк.[7]

Кључ за боје у групним табелама
Тимови који напредују у четвртфиналеs

Сва дата времена су по америчком источном летњем времену (UTC-4)

Група А

уреди
Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Панама 3 2 1 0 3 1 +2 7 Кв. се за Нокаут фазу
2   Мексико 3 2 0 1 6 3 +3 6
3   Мартиник 3 1 0 2 2 4 −2 3
4   Канада 3 0 1 2 0 3 −3 1
Канада  0 : 1  Мартиник
Извештај Фабрис Рупер   90+3
Гледалаца: 56.822
Судија: Маркос Бреа (Куба)
Мексико  1 : 2  Панама
Марко Фабијан   45+2 Извештај Габријел Торес   7 (пен.)48
Гледалаца: 56.822
Судија: Волтер Кесада (Костарика)

Панама  1 : 0  Мартиник
Габријел Торес   85 (пен.) Извештај
Гледалаца: 28.354
Судија: Армандо Кастро Овиједо (Хондурас)
Мексико  2 : 0  Канада
Раул Хименез   42
Марко Фабијан   57 (пен.)
Извештај
Гледалаца: 28.354
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)

Панама  0 : 0  Канада
Извештај
Гледалаца: 30.000
Судија: Волтер Кесада (Костарика)
[[Фудбалска репрезентација Мартиника {{{altlink2}}}|Мартиник]]  1 : 3  Мексико
Кевин Парсмејн   43 (пен.) Извештај Марко Фабијан   21
Луис Монтес   34
Мигел Анхел Понс   90
Гледалаца: 30.000

Група Б

уреди
Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Хондурас 3 2 0 1 3 2 +1 6 Кв. се за Нокаут фазу
2   Тринидад и Тобаго 3 1 1 1 4 4 0 4
3   Салвадор 3 1 1 1 3 3 0 4
4   Хаити 3 1 0 2 2 3 −1 3
Салвадор  2 : 2  Тринидад и Тобаго
Родолфо Зелаја   2269 Извештај Кеон Данијел   11
Кенвајн Џонс   73
Гледалаца: 20.000
Судија: Марко Антонио Родригез (Мексико)
Хаити  0 : 2  Хондурас
Извештај Рони Мартинез   4
Марвин Чавез   78
Гледалаца: 20.000
Судија: Уго Круз Алварадо (Костарика)

Тринидад и Тобаго  0 : 2  Хаити
Извештај Жан Ед Морис   1653
Гледалаца: 28.713
Судија: Џефри Солис Калдерон (Костарика)
Хондурас  1 : 0  Салвадор
Хорхе Кларос   90+2 Извештај
Гледалаца: 28.713
Судија: Џаир Маруфо (САД)

Салвадор  1 : 0  Хаити
Родолфо Зелаја   76 Извештај
Гледалаца: 21,783
Судија: Хавијер Сантос (Порторико)
Хондурас  0 : 2  Тринидад и Тобаго
Извештај Кенвајн Џонс   48 (пен.)
Кевин Молино   67
Гледалаца: 21.783
Судија: Марко Антонио Родригез (Мексико)

Група Ц

уреди
Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Сједињене Државе 3 3 0 0 11 2 +9 9 Кв. се за Нокаут фазу
2   Костарика 3 2 0 1 4 1 +3 6
3   Куба 3 1 0 2 5 7 −2 3
4   Белизе 3 0 0 3 1 11 −10 0
Костарика  3 : 0  Куба
Мајкл Барантес   5277
Хаиро Аријета   71
Извештај
Гледалаца: 18.724
Судија: Елмер Бониља (Салвадор)
Белизе  1 : 6  Сједињене Државе
Иан Гајнар   40 Извештај Крис Вондоловски   123741
Стуарт Холден   58
Мајкл Орозко Фиска   72
Ландон Донован   76 (пен.)
Гледалаца: 18.724
Судија: Ектор Родригез (Хондурас)

Сједињене Државе  4 : 1  Куба
Ландон Донован   45+2 (пен.)
Џо Корона   57
Крис Вондоловски   6685
Извештај Хосе Сипријан Алфонсо   36
Гледалаца: 17.597
Судија: Дејвид Гантар (Канада)
Костарика  1 : 0  Белизе
Далтон Ели   49 (а.г.) Извештај
Гледалаца: 17.597
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

Куба 4 : 0  Белизе
Аријел Мартинез   386184
Јениер Маркез   90+3
Извештај
Гледалаца: 25.432
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)
Сједињене Државе  1 : 0  Костарика
Брек Шиа   82 Извештај
Гледалаца: 25.432
Судија: Кортни Кемпбел (Јамајка)

Рангирање трећепласираних репрезентација

уреди
Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1   Салвадор 3 1 1 1 3 3 0 4 Кв. се за Нокаут фазу
2   Куба 3 1 0 2 5 7 −2 3
3   Мартиник 3 1 0 2 2 4 −2 3

Нокаут фаза

уреди

У нокаут фазама, ако је утакмица изједначена на крају регуларног времена за игру, играће се продужеци (два периода од по 15 минута) и након тога, ако је потребно, приступиће се извођењу једанаестераца како би се одредили победници.[6]

 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
20. јул – Џорџија доум
 
 
  Мексико1
 
24. јул – AT&T
 
  Тринидад и Тобаго0
 
  Мексико1
 
20. јул – Џорџија доум
 
  Панама2
 
  Панама6
 
28. јул – Солџер филд
 
  Куба1
 
  Панама0
 
21. јул – Рејвенс парк
 
  Сједињене Државе1
 
  Хондурас1
 
24. јул – AT&T
 
  Костарика0
 
  Хондурас1
 
21. јул – Рејвенс парк
 
  Сједињене Државе3
 
  Сједињене Државе5
 
 
  Салвадор1
 

Четвртфинале

уреди
Панама  6 : 1  Куба
Габријел Торес   25 (пен.)37
Карлос Габријел Родригез   68
Блас Перез   7888
Хаиро Хименез   85
Извештај Хосе Сипријан Алфонсо   21
Гледалаца: 54.229
Судија: Марк Гајгер (САД)

Мексико  1 : 0  Тринидад и Тобаго
Раул Хименез   84 Извештај
Гледалаца: 54.229
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)

Сједињене Државе  5 : 1  Салвадор
Кларенс Гудсон   21
Џо Корона   29
Еди Џонсон   60
Ландон Донован   78
Микел Дискруд   83
Извештај Родолфо Зелаја   39 (пен.)
Гледалаца: 70.540
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

Хондурас  1 : 0  Костарика
Енди Нахар   49 Извештај
Гледалаца: 70.540
Судија: Кортни Кемпбел (Јамајка)

Полуфинале

уреди
Сједињене Државе  3 : 1  Хондурас
Еди Џонсон   11
Ландон Донован   2753
Извештај Нери Медина   52
Гледалаца: 81.410
Судија: Волтер Кесада (Костарика)

Панама  2 : 1  Мексико
Блас Перез   13
Роман Торес   61
Извештај Луис Монтес   26
Гледалаца: 81.410
Судија: Кортни Кемпбел (Јамајка)

Финале

уреди
Сједињене Државе  1 : 0  Панама
Брек Шиа   69 Извештај
Гледалаца: 57.920
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)
 
 
 
 
 
 
 
САД
 
 
 
 
 
 
 
 
Панама

Статистика

уреди

Голгетери

уреди
5. голова

Достигнућа

уреди
 
Најбољи играч
  Ландон Донован
 
Победник Конкакафовог златног купа 2013.

 
САД
5° титула
 
Најбољи стрелац
  Габријел Торес
  Ландон Донован
  Крис Вондоловски
(по 5. голова)

Референце

уреди
  1. ^ „Gold Cup to open with Mexico at Rose Bowl”. CONCACAF.com. 20. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 3. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2013. 
  2. ^ а б „Gold Cup groups, schedule unveiled”. CONCACAF.com. 13. 3. 2013. Архивирано из оригинала 16. 3. 2013. г. Приступљено 13. 3. 2013. 
  3. ^ „Gold Cup Winner to Qualify to FIFA Confederations Cup™ Playoff Match”. CONCACAF.com. 5. 4. 2013. Архивирано из оригинала 13. 06. 2017. г. Приступљено 02. 12. 2021. 
  4. ^ „Thirty venues mull Gold Cup”. CONCACAF.com. 13. 3. 2012. Архивирано из оригинала 17. 3. 2012. г. 
  5. ^ „CONCACAF Announces 2013 Gold Cup Host Cities and Venues”. CONCACAF.com. 23. 1. 2013. Архивирано из оригинала 26. 1. 2013. г. 
  6. ^ а б „Regulations in English: CONCACAF Gold Cup 2013” (PDF). CONCACAF.com. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013. 
  7. ^ а б „Changes to CONCACAF Gold Cup Regulations”. CONCACAF.com. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  8. ^ „CONCACAF unveils groups and complete schedule for 2013 Gold Cup”. mlssoccer.com. 13. 3. 2013. Архивирано из оригинала 06. 09. 2014. г. Приступљено 13. 3. 2013. 

Спољашње везе

уреди