Коприва[1] или велика коприва, жара, пасја купина, коприва обична (лат. Urtica dioica), је вишегодишња, зељаста, једнодома или дводома биљка из породице коприве (Urticaceae).

Коприва
Urtica dioica subsp. dioica
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
U. dioica
Биномно име
Urtica dioica

Опис уреди

Корен је жиличаст. Стабло је усправно, четвртасто, дужине око 1,5 м. Листови су издужено јајасти, тестерасто назубљени и храпави. Смештени су на дршкама. Биљка је прекривена маљама и дводома.[2] Цвет је двополан, зелено-жуте боје, малих димензија, груписан у висеће цвасти.[2] Цвета од јула до септембра. Семе је врло ситно али бројно, и има велики потенцијал клијања и преживљавања неповољних услова.[2]

Расејавање и размножавање уреди

Расејава се ветром, док се размножава вегетативно или семеном.

Ареал распрострањења уреди

Присутна је на свим континентима. Среће се у шумама, ивицама шума, на ливадама, пашњацима, поред путева.

Употреба и лековитост уреди

Млади изданци и листови су богати минералима, гвожђем, калцијумом, фосфором, витамином Ц и пигментима, па се користе у исхрани као салата или као додатак различитим јелима. Чај од листова или цветова коприве се користи као диуретик или код реуматских тегоба.[2] Корен се може употребити код проблема са упалом простате или као додатак шампону за јачање косе.[2]

Тинктура од устајале коприве се често користи као инсектицид у вртовима и баштама.[2]

Галерија уреди

Извори уреди

  1. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 28. 04. 2019. 
  2. ^ а б в г д ђ „Kopriva (Urtica dioica)”. Plantea (на језику: хрватски). 2014-10-18. Приступљено 2019-09-04. 

Спољашње везе уреди