Кримски рејон
Кримски рејон (рус. Крымский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у западном делу Краснодарске покрајине, односно на југозападу европског дела Руске Федерације.
| Кримски рејон Крымский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | град Кримск |
| Координате | 44° 56′ 37″ N 37° 59′ 31″ E / 44.94361° С; 37.99194° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1924. |
| Површина | 1.601 km2 |
| Становништво | 2017. |
| — број ст. | 133.659 |
| — густина ст. | 83,48 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 23, 93, 123 |
| Позивни број | +7 86131 |
| ОКАТО код | 03 225 000 |
| Званични веб-сајт | |
Административни центар рејона и његово највеће и најважније насеље је град Кримск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2017. на територији рејона живело је 133.659 становника или у просеку 80,5 ст/km². Површина рејонске територије је 1.601 km².
Географија
уреди
Кримски рејон се налази на западу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 1.601 km², и по том параметру осамнаести је по величини рејон у Покрајини. Граничи се са Славјанским и Темрјучким рејоном на северу и северозападу, на истоку је Абински рејон, југу Геленџички и западу Новоросијски и Анапски градски округ.
У рељефу рејона јасно се издвајају све регије, на северу је низијски део Закубањске равнице који идући ка југу постепено прелази у заталасану подгорину Великог Кавказа. Северни део рејона уз десну обалу реке Кубањ, која је уједно и његова северна граница, је доста низак и испресецан бројним каналима, а на североистоку се налази велико вештачко Варнавинско језеро на реци Адагум, површине око 40 km². Све реке у овом подручју теку у смеру севера ка Кубању, а поред Адагума већи водотоци су и Псебепс и Абин. Крајњи северозапад рејона се налази у делти Кубања.
Историја
уредиКримски рејон је званично успостављен 2. јуна 1924. као као административна јединица тадашњег Кубанског округа Југоисточне области и првобитно га је чинило 28 сеоских совјета. Потом је постао делом Севернокавкаске покрајине, затим Црноморског округа и на послетку садашње Краснодарске покрајине.
Град Кримск је издвојен из сстава рејона 1981. и као засебна административна јединица егзистирао је све до 2005. када је поново инкорпориран у његов састав.
Почетком јула 2012. Кримски рејон су захватиле катастрофалне поплаве у којима је погинуло 130 особа и у којима је оштећено више од 12.000 стамбених јединица.[1]
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 74.761 становника,[2] док је према процени из 2017. ту живело 133.659 становника, или у просеку око 80,5 ст/km².[3] По броју становника налази се на 3. месту у Покрајини.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 93.351 | 110.600 | 111.944 | 62.859[4] | 70.576[5] | 74.761[2] | 133.659* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налази се укупно 91 насељено место административно подељена на 11 другостепених општина (једну урбану и 10 руралних). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Кримск са око 60.000 становника. Остала већа насеља су станице Варениковскаја (15.000), Нижњебаканскаја (8.500) и Троицкаја (7.000), те село Кијевско (око 9.000 становника).
Саобраћај
уредиПреко територије Кримског рејона пролази деоница А-146 Краснодар—Новоросијск, затим и друмски правци Кримск—Порт Кавказ, Кримск—Тамањ, Кримск—Темрјук и Кримск—Славјанск на Кубану. Град Кримск је и значајно железничко чвориште.
Северно од Кримска се налази и мањи војни аеродром.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Власти подсчитывают ущерб от катастрофического наводнения на Кубани”. РИА Новости. 7. 7. 2012. Приступљено 4. 3. 2018.
- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2016)
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 04. 03. 2018.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
