Лазар Ракић (Надаљ, 22. децембар 1929Надаљ, 27. октобар 1992) био је српски историчар. Бавио се историјом Војводине од 1848–1919. и Радикалном странком.

Лазар Ракић
Лични подаци
Датум рођења(1929-12-22)22. децембар 1929.
Место рођењаНадаљ, Краљевина Југославија
Датум смрти27. октобар 1992.(1992-10-27) (62 год.)
Место смртиНадаљ, СРЈ
Научни рад
Пољеисторија

Рођен је у Надаљу у земљорадничкој породици, од оца Уроша и мајке Латинке. Основну школу је завршио у Надаљу, а гимназију у Бечеју. После рата, у време принудног откупа пољопривредних производа, као гимназијалац, Ракић се побунио па је више месеци провео у затвору.[1] Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, на групи за историју.

Радио је као професор у Учитељској школи у Вршцу, на Радничком универзитету „Ђуро Салај“ у Београду, Другој експерименталној гимназији у Зрењанину и гимназији „Светозар Марковић“ у Новом Саду. Као просветни саветник радио је у Међуопштинском педагошком заводу из Новог Сада.

Одбранио је докторску дисертацију 1971. на Филозофском факултету у Новом Саду. За доцента је истом факултету је изабран 1974. за ванредног професора 1983. и редовног професора 1986. Предавао је историју народа Југославије у новом веку и методику наставе историје. Објавио је око 180 научних и стручних радова.

Извршио је самоубиство у надаљском атару 27. октобра 1992. након низа породичних несрећа (погибије сина јединца и смрти супруге).

Књиге

уреди
  • Радикална странка у Војводини до почетка XX века (1975)
  • Радикална странка у Војводини (1902—1919) (1983)
  • Јаша Томић (1856—1922) (1986)
  • Надаљ (1988)

Референце

уреди
  1. ^ „Лазар Ракић”. Историјска библиотека.