Википедија

Ластин репак

Ластин репак[1][2] (лат. Papilio machaon) врста је лептира из породице једрилаца.

Ластин репак
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Класа:
Insecta
Ред:
Lepidoptera
Натпородица:
Papilionoidea
Породица:
Papilionidae
Потпородица:
Papilioninae
Племе:
Papilionini
Род:
Papilio
Врста:
P. machaon
Биномно име
Papilio machaon
Синоними
Листа
  • Papilio machaon var. marginalis Robbe, 1891
  • Papilio machaon ab. nigrofasciata Rothke, 1895
  • Papilio machaon ab. niger Heyne, [1895]
  • Papilio machaon var. aurantiaca Speyer, 1858
  • Papilio machaon var. asiatica Ménétriés, 1855
  • Papilio hippocrates C. & R. Felder, 1864
  • Papilio machaon var. micado Pagenstecher, 1875
  • Papilio bairdii Edwards, 1866
  • Papilio asterius var. utahensis Strecker, 1878
  • Papilio hollandii Edwards, 1892
  • Papilio aliaska Scudder, 1869
  • Papilio machaon joannisi Verity, [1907]
  • Papilio machaon petersii Clark, 1932
  • Papilio hippocrates var. oregonia Edwards, 1876
  • Papilio ladakensis Moore, 1884
  • Papilio sikkimensis Moore, 1884
  • Papilio machaon var. centralis Staudinger, 1886
  • Papilio brucei Edwards, 1893
  • Papilio brucei Edwards, 1895
  • Papilio machaon dodi McDunnough, 1939
  • Papilio machaon var. montanus Alphéraky, 1897
  • Papilio machaon var. montanus Alphéraky, 1897
  • Papilio machaon alpherakyi Bang-Haas, 1933
  • Papilio machaon minschani Bang-Haas
  • Papilio machaon chinensomandschuriensis Eller, 1939
  • Papilio machaon hieromax Hemming, 1934
  • Papilio machaon mauretanica Verity, 1905
  • Papilio machaon var. mauretanica Blachier, 1908
  • Papilio machaon var. mauretanica Holl, 1910
  • Papilio machaon var. asiatica ab. caerulescens Holl, 1910
  • Papilio machaon var. asiatica ab. djezïrensis Holl, 1910
  • Papilio sphyrus Hübner, [1823]
  • Papilio machaon machaon maxima Verity, 1911
  • Papilio machaon maxima gen.aest. angulata Verity, 1911
  • Papilio machaon f. chrysostoma Chnéour, 1934
  • Papilio machaon f. archias Fruhstorfer, 1907
  • Papilio machaon chishimana Matsumura, 1928
  • Papilio machaon sylvia Esaki, 1930
  • Papilio machaon venchuanus Moonen
  • Papilio machaon schantungensis Eller, 1936

Опис инсекта уреди

Попут многих својих сродника, има карактеристичне продужетке на задњим крилима, по чему је читава породица иначе и добила назив. Задња крила су одмакнута од тела. Тело одрасле јединке је дуго око 35 mm, а распон крила је од 80 до 90 mm. Изванредан је и брз летач.[3] Предња крила су му жута са више пега и црним широким рубом у коме је осам полумесечастих жутих тачака. Ово је један од најкрупнијих лептира, како код нас тако и у Европи.[4]

Циклус развића уреди

Женка полаже јаја на дивљу мркву, першун, паштрнак и друге биљке из којих се легу гусенице које у првом ларвеном ступњу вретенасте, црне главене капсуле и сивог интегумента. Скривају се на гранчицама биљке хранитељке. Наредни ступањ одликује тамно смеђи интегумент, наранџаста латерална линија, а видљиве су и наранџасте основе сколуса са минутним сетама. Већ у овом ступњу торакални сегменти изгледају крупније од абдоминалних. У нивоу првог и другог пара лажних ножица налази се бела мрља на дорзуму. Након ове фазе, следи добијање финалног апосематског обојења. Зреле гусенице су светло зеленог интегумента, а он је прошаран црним и наранџастим маркацијама. Главена капсула је маркирана на исти начин и заштићена благо отеченим торакалним сегментима, и заузима погнут положај. У пределу првог торакалног сегмента налази се и ретрактибилни, наранџасти осметеријум: жлездана, виљушкаста творевина из које се ослобађа течност за одбрану. Гусенице активира осметеријум на спољашњи стимулус и када је угрожена.[5] Дуга је око 50 -{mm}-. Гусеница је полифагна, а хране се углавном биљкама из породице Apiaceae.[6]Презимљује у стадијуму лутке. Годишње се излеже две или три генерације. У Србији и региону се среће од априла до краја септембра.[3]

Станиште и ареал уреди

Широко је распрострањена на простору западног Палеарктика. Зоогеографска припадност: субмедитеранска врста.[6] Насељава ливаде, мочваре, али и паркове и агроекосистеме Африке, Европе и Азије, а има га и у северним деловима Америке.[3] Због релативно малих популација, мужјаци и женке скупљају се за парење у већем броју на сунчаним местима, углавном на ливадама или чистинама на врховима брежуљака.[6]

  •  
      присутан
  •  

Угроженост уреди

Ова врста је угрожена због уништавања станишта и употребе пестицида.[3] Статус угрожености према IUCN категоризацији, врста у Европи није угрожена. Према националној категоризацији, врста је угрожена.[6]

Референце уреди

  1. ^ Popović, M. & Đurić, M. 2011. Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt, 198 str. ISBN 978-96-912033-1-3 неважећи ISBN.
  2. ^ Jakšić, P., Đurić, M. (2008) Srpski nazivi dnevnih leptira (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea). in: Ranđelović V. (ed.) Symposium of flora of Southeastern Serbia and neighbourning regions (9th), Niš, Niš: Prirodno-matematički fakultet, pp. 231-237
  3. ^ а б в г Павковић, В. Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. 2007. ISBN 978-86-17-14865-0.
  4. ^ Stanković, M. (2006): Vodič kroz prirodu u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica. Pokret Gorana Sremska Mitrovica
  5. ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Papilio Machaon”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-13. 
  6. ^ а б в г Јакшић, П & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд

Литература уреди

  • Popović, M.; Đurić, M. (2011). Dnevni leptiri Srbije - priručnik. HabiProt. стр. 198. ISBN 978-96-912033-1-3 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ). 
  • Павковић, В. (2007). Упознај наше дневне лептире. Завод за уџбенике: Београд. ISBN 978-86-17-14865-0. 
  • Јакшић, П.; Нахирнић, А. (2011). Дневни лептири Засавице. Београд. 

Спољашње везе уреди

 
Ластин репак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ластин_репак&oldid=26915747”