Ластово

Ластово
	Ластово
Географија
Координате	42° 46′ 01″ С; 16° 53′ 35″ И / 42.767° С; 16.893° И 42° 46′ 01″ С; 16° 53′ 35″ И / 42.767° С; 16.893° И
Површина	46,87 km2
Обала	46,4 km
Висина	415 m
Највиши врх	Хум
Администрација
	ХРВ

Ластово (хрв. Lastovo, итал. Lágosta, лат. Augusta Insula, грчки. Ladestanos) је острво у хрватском делу Јадранског мора. Налази се 14 km према југу од острва Корчуле.

Управном поделом припада Дубровачко-неретванској жупанији.

Географија уреди

Површина острва је 41 км². По дужини је 10 км, а по ширини 5,8 км. Највиши врх острва је Хум (417 м). А број становника острва је 835 ст. (2001)

Око острва Ластова се налази 46 острвица и хриди. Само острво Ластово је највеће острво у Ластовским острвцима, које се грана према североистоку према острвцима Ластовцима.

Највећу разруђеност имају северозападна и западна обала. А Ластово је најшумовитије хрватско острво са преко 70 одсто шумовите површине.

Ластово са околним острвима 29. септембра 2006. је проглашено Парком природе.^[1]

Клима уреди

Ластово има благу медитеранску климу. Просечна јануарска температура износи 10,1°C, док је јулска 24,4°C.

Историја уреди

Неретљанска област ("Паганија") у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су чинили некрштени Срби

Постоје археолошки налази у ували Ублима (на југозападној обали) из староримског раздобља и раног средњег века.

У време грчке колонизације спомиње са као Ладеста.

Први становници тога подручја након пада римске власти су према Константину Порфирогениту били некрштени Срби, а Ластово се налазило у саставу српске кнежевине Паганије. Српски (Рашки) краљ Стефан прозван "Рапави" је место продао граду Дубровнику.^[2]

Од раног средњег века мењао је власнике: Византија, Млетке (након 1.000.), Дубровачку републику (од 13. века), Хабзбуршку монархију (од 1797, након Цампоформијског мира). За Наполеоном, накратко га заузимају и њиме владају Француска и Енглеска.