Луј Арагон (франц. Louis Aragon; Париз, 3. октобар 1897Париз, 24. децембар 1982) је био француски историчар, писац и песник, члан академије наука.[1][2]

Луј Арагон
Луј Арагон
Лични подаци
Пуно имеЛуј Арагон
Датум рођења(1897-10-03)3. октобар 1897.
Место рођењаПариз, Француска
Датум смрти24. децембар 1982.(1982-12-24) (85 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеLycée Carnot

Арагон се родио и умро у Паризу.

Био је присталица дадаизма од 1919. до 1924, постао оснивач покрета надреализма 1924. заједно са Андре Бретоном и Филипе Супоом.[3] Арагон се придружио Комунистичкој партији Француске заједно са још неколико надреалиста. Остао је њен члан до краја живота, притом написавши неколико политичких поема укључујући и једну посвећену Маурису Торезу, али био је јако велики критичар Совјетског Савеза, нарочито током педесетих година двадесетог века.

Са Анре Бретоном је основао надреалистички часопис Књижевност 1919. године.[2]

1939. се оженио Елзом Триолет (рођена 1896), снахом руског песника Владимира Мајаковског.

Током немачке окупације у Француској током Другог светског рата писао је за тајни лист Les Éditions de Minuit.

Важнија Арагонова поема је „Црвени постер“, у којој је почастио странце који су погинули ослобађајући Француску. То је учинио одговарајући нацистичкој пропагандној кампањи званој Црвени постер, која је требало да убеди француски народ и јавност да је покрет отпора фашизму у Француској био састављен од странаца, углавном Јевреја, који су служили интересима Британије и Советског Савеза.

Након смрти своје жене 16. јуна, 1970, Арагон је открио своју бисексуалност и појављивао се на геј парадама поноса у ружичастим колима.[4]

Извори уреди

  1. ^ „Louis Aragon | French author”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  2. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ Arana, R. Victoria (2008). The Facts on File Companion to World Poetry: 1900 to the Present (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-0837-7. 
  4. ^ Ivry 1996, стр. 134.

Литература уреди