Маргум
Маргум (лат. Margum[1][2], грч. Μάργος [Márgos]) је био римски град на десној обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у Дунав, код Дубравице, тадашњој римској провинцији познатој као Горња Мезија. Крајем 1. века подигнут је војни логор у коме је кратко била стационирана легија Флавија IV. Каструм у Маргуму није археолошки потврђен, а о њему посредно сведоче епиграфски споменици, опеке са жигом и постојање канаба. У касној антици Маргум је обезбеђивао прелаз преко реке Дунав. У њему су се састали 434. године ромејски и хунски посланици, а 441. године освојили су га и разорили Хуни. Откривени су остаци касноантичких терми и делимично су истражене римска, рановизантијска и гепидска некропола.
.JPG) Остаци Маргума код Дубравице | |
.svg)  Маргум Приказ локалитета Маргум на мапи Србије | |
| Место | Србија |
|---|---|
| Регија | општина Пожаревац у Браничевском округу |
| Координате | 44° 42′ 45″ С; 21° 03′ 43″ И / 44.7126° С; 21.0620° И |
| Област | Дубравица |
Ово стратешки битно утврђење је било насељено у континуитету од праисторије до средњег века.[3] Маргум се налазио на месту где се Велика Морава уливала у Дунав и представљао је важну геополитичку локацију у источној Европи. Ту су се укрштале највеће саобраћајнице, копнени и водени пут.[4]
Овај град спомиње се у изворима као место убиства Карина, 284. године, које је омогућило долазак цара Диоклецијана на власт и место сукоба Сабинијана (војног намесника Илирије) и Мунда (готског савезника) 505. године.
434. године у Маргуму су се састали ромејски и хунски посланици. 441. град су разорили Хуни под вођством Атиле.
На овој локацији је постојао град и у раном средњем веку који се у изворима помиње као Моравије или Морава.
Локалитет је доста неистражен, а почетна ископавања су резултирала проналажењем керамике из свакодневног живота, римски новац, металних предмета, бронзане посуде за ливење накита, као и остатке камених пећи.[3] На локалитету је пронађена и једна мермерна глава императора. Већа је од природне величине, што значи да је глава бога или императора пошто су њихове скулптуре једино могле да буду приказане у величини већој од природне.
Археолошка истраживања у периоду од 1948. до 1950. године, показала су да је подручје насељено у време старчевачке културе и било је значајан локалитет у време винчанске културе и свих каснијих праисторијских периода.
Насупрот града преко Дунава налазио се град Контра Маргум (лат. Contra Margum).
Референце уреди
- ^ Margum Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2017) dare.ht.lu.se
- ^ Градови и места: Горња Мезија - Доња Мезија - Дакија (Urbes et Loca: Moesia Superior - Moesia Inferior - Dacia)
- ^ а б Данас.рс
- ^ „Историја”.
Литература уреди
- Ljiljana Bjelajac, Terra sigillata u Gornjoj Meziji 1990.
- Mirković, Miroslava (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
- Mirković, Miroslava (2007). Moesia Superior: Eine Provinz an der mittleren Donau. Mainz am Rhein: Zabern.
Спољашње везе уреди
- Археолошко друштво Југославије (едиција "Дисертације"), Београд, 1968. (Мирослава Мирковић – Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији)
- Мирослав Димитријевић – МОРАВА КАО ГЕОГРАФСКИ, ИСТОРИЈСКИ,ЕТНИЧКИ И КУЛТУРОЛОШКИ ПОЈАМ
- Класична археологија II, Римски градови, ст.30
- Реч народа 08.11.2011. - Пројекат Град Маргум[мртва веза]
- Представљају Маргум Румунима, Блиц, 13. 12. 2011.
- Сат телевизија