Марија од Брабанта, краљица Француске
Марија од Брабанта (13. мај 1254. – 12. јануар 1322.[1]) је била француска краљица од 1274. до 1285. године, као друга супруга Филипа III. Рођена је у Левену, као ћерка Хенрија Брабантског и Аделаиде Бургундске.[2]
| Марија од Брабанта | |
|---|---|
 Марија од Брабанта | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Марија од Брабанта |
| Датум рођења | 13. мај 1254. |
| Место рођења | Левен, Краљевина Француска |
| Датум смрти | 12. јануар 1322. (67 год.) |
| Место смрти | Ле Миро, Краљевина Француска |
| Гроб | Манастир Корделије |
| Породица | |
| Супружник | Филип III Француски |
| Потомство | Луј, Бланка и Маргарета. |
| Родитељи | Хенри III од Брабанта Аделада од Бургундије |
| Династија | Династија Регинарида |
| Француска краљица | |
| Период | 1274-1285 |
| Претходник | Изабела од Арагона |
| Наследник | Хуана I од Наваре |
Биографија уреди
Порекло и брак уреди
Марија је била ћерка Хенрија III од Брабанта и Аделаиде од Бургундије. Рођена је 13. маја 1254. године у Левену. Удала се за Филипа III Француског 21. августа 1274. године.[3] Филипу је Марија била друга супруга. Прва, Изабела Арагонска, умрла је оставивши му четворо деце, међу којима су били и будући француски краљ Филип IV и титуларни латински цар Шарл Валоа. Филип је био под снажним утицајем своје мајке, Маргарете од Провансе, и свог ментора, Пјера де ла Брокеа. Будући да није била Францускиња, Марија се истицала на француском двору. Маријин пасторак Луј умро је 1276. године под сумњивим околностима. Постојале су гласине да је Марија наредила да се он отрује.[4] Ла Брок, на кога је такође пала сумња, је утамничен, а касније и погубљен због убиства.
Потомство уреди
Када је Маријин муж Филип умро 1285. године, она је изгубила део свог политичког утицаја. Посветила је живот одгајању њихове троје деце: Луја (мај 1276. - 19. мај 1319), Бланке (1278 - 19. март 1305) и Маргарете (умрла 1318. године).[5] Њен пасторак Филип проглашен је краљем Француске 6. јануара 1286. године у Ремсу.
Удовица уреди
Заједно са Хуаном I од Наваре и Бланком од Артоа, Марија је преговарала 1294. године поводом склапања мира са Енглеском 1294. године са Едмундом Погрбљеним, братом енглеског краља Едварда I.[6] Марија је надживела и своју децу и пасторка Филипа. Умрла је 1322. године у доби од 67 година. Умрла је у манастиру Ле Муреа, близу Меулана, где се повукла 1316. године. Није сахрањена у базилици Сен Дени, где су се иначе сахрањивале француске краљице, већ у манастиру Корделије у Паризу. Овај манастир уништен је у пожару 1580. године. Црква је у наредним годинама обновљена.
Породично стабло уреди
| 8. Хенри I, војвода Брабанта | ||||||||||||||||
| 4. Хенри II од Брабанта | ||||||||||||||||
| 9. Матилда од Булоња | ||||||||||||||||
| 2. Хенри III од Брабанта | ||||||||||||||||
| 10. Филип Швапски | ||||||||||||||||
| 5. Марија Швапска | ||||||||||||||||
| 11. Ирина Анђелина | ||||||||||||||||
| 1. Марија од Брабанта | ||||||||||||||||
| 12. Одо III од Бургундије | ||||||||||||||||
| 6. Иго IV од Бургундије | ||||||||||||||||
| 13. Алиса од Верга | ||||||||||||||||
| 3. Аделаида од Бургундије | ||||||||||||||||
| 14. Роберт III од Дреа | ||||||||||||||||
| 7. Јоланда од Дреа | ||||||||||||||||
| 15. Елеонор од Сент Валерија | ||||||||||||||||
Референце уреди
- ^ Viard 1930, p. 362 note3.
- ^ Dunbabin 2011, p. xiv.
- ^ Bradbury 2007, стр. 238
- ^ Jordan 2009, стр. 141
- ^ Stanton 2001, стр. 219
- ^ Morris 2008, стр. 267–268
Литература уреди
- Bradbury, Jim (2007). The Capetians, Kings of France 987-1328. Hambledon Continuum.
- Dunbabin, Jean (2011). The French in the Kingdom of Sicily, 1266–1305. Cambridge University Press.
- Jordan, William Chester (2009). A Tale of Two Monasteries: Westminster and Saint-Denis in the Thirteenth Century. Princeton University Press.
- Morris, Marc (2008). Edward I and the Forging of Britain. Windmill Books.
- Stanton, Anne Rudloff (2001). The Queen Mary Psalter: A Study of Affect and Audience. Volume 91 Part 6. American Philosophical Society.
- Viard, Jules Marie Édouard (1930). Grandes Chroniques de France. Librairie Ancienne Honoré Champion.