Марко С. Поповић
Марко С. Поповић (Пљевља, 1869 – 1936), познат и под надимком Родољуб, је био српски књижевник и учитељ и свештеник из Црне Горе, а његов рад је прилично везан и за Босну и Херцеговину где је радио као учитељ. У Сарајеву је завршио богословију.
| Марко С. Поповић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Родољуб |
| Датум рођења | 1869. |
| Место рођења | Пљевља, Османско царство |
| Датум смрти | 1936. (66/67 год.) |
| Занимање | књижевник учитељ свештеник |
| Књижевни рад | |
| Жанр | приповетке, драма, еп |
Биографија
уредиРођен је у Пљевљама у сиромашној породици, радио је као учитељ у Фочи. Писао је поучне чланке[1] за Голуб и Малу Србадију. Сарађивао је са часописом Босанска вила и сакупљао народне умотворине (објавио је на пример епску народну песму Бој на Романији). Постао је ђакон 1893, а као свештеник је службовао у Невесињу и Коњицу.
- Књижевни радови Мар. С.Поповића - Родољуба (1893)
- Све за народ (1894)
- Два предавања (1911)
- Крсна имена - славе православних српских породица у Мостару (1923)
- Невесињска пушка или крв за слободу (1925)[3]
- Крвава драма у седам призора (1933)
- Српске севдалинке (народне пјесме)
- Сузе на гробу Ђорђа Николајевића (спев)
Извори
уреди- ^ „Digitalna biblioteka”. www.uzzpro.gov.rs. Приступљено 2023-09-03.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Резултати претраживања au=Поповић, Марко С. NBS :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-09-03.
- ^ „Nevesinjska puška — Pretraživa digitalna biblioteka”. pretraziva.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-09-03.
