Мартињи (франц. Martigny, нем. Martinach, итал. Martigny) је град у југозападној Швајцарској. Мартињи је један од највећих и најважнијих градова у оквиру кантона Вале.

Мартињи
Martigny - Martinach - Martigny
Поглед на Мартињи са околних брда
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
КантонВале
Становништво
Становништво
 — 16.339
 — густина653,82 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 06′ 00″ С; 7° 04′ 00″ И / 46.1° С; 7.066667° И / 46.1; 7.066667
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина471 m
Површина24,99 km2
Мартињи на карти Швајцарске
Мартињи
Мартињи
Мартињи на карти Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникМарк-Анри Фавр
Поштански број1920
Веб-сајт
www.martigny.ch

Природне одлике уреди

Мартињи се налази у југозападном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Лозане, град је удаљен 70 km југоисточно, а од главног града, Берна град је удаљен 130 km јужно.

Рељеф: Мартињи је смештен у долини горње Роне, на приближно 470 метара надморске висине. Долина је укљештена венцима Алпа са обе стране; северно се пружају Бернски Алпи, а јужно Пенински Алпи.

Клима: Клима у Мартињију је оштрија варијанта умерено континенталне климе због знатне надморске висине и алпског окружења.

Воде: Мартињи је смештен на реци Рони у горњем делу њеног тока. Град се образовао на месту где Рона прави нагло скретање из правца исток - запад у правац југ - север.

Историја уреди

Подручје Мартињија је било насељено још у време праисторије (Келти). у доба Старог Рима овде се налази значајно насеље Цивитас Валензијум Октодурус (лат. Civitas Vallensium Octodurus).

Мартињи се под данашњим називом први пут јавља 999. године, а у наредним вековима град јача и постаје привредно средиште горње Роне.

Током 19. века Мартињи се почиње полако развијати и јачати економски. Ово благостање се задржало до дан-данас.

Становништво уреди

2008. године Мартињи је имао око 16.000 становника.

Језик: Швајцарски Французи чине већину града и француски језик је доминира у граду. Протеклих пар деценија градско становништво је досељавањем досељеника из других земаља постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици.

Вероисповест: Месно становништво је од давнина римокатоличке вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера уз још увек наглашену римокатоличку већину.

Галерија слика уреди

Спољашње везе уреди