Мезија
Мезија (лат. Moesia, грч. Μοισία [Moisía]) је била античка област, која је добила назив по Мезима, древном трачком племену које је живело јужно од доњег тока реке Дунава, у областима које данас припадају Србији и Бугарској. Почетком 1. века нове ере, Мезију су освојили Римљани, који су на том подручју установили истоимену провинцију.[1][2]


Историја
уредиАнтика
У 7-6 веку. пне на обали Црног мора настале су колоније Одеса, Калатија, Томи, Истрија и друге У 5. веку пне Персијанци су заузели источну обалу Мезије и укључили је у своје царство. Племена која живе узводно од Дунава задржавају своју независност. Након што су Персијанци отишли, Трачани на југу формирали су Одришко краљевство. Ширење државе наишло је на активан отпор грчких црноморских градова, што је изазвало Атинско-трачки рат 360-357. п. БЦ е., што је резултирало слабљењем Одриског царства[3]. Истовремено, на југу се уздиже Македонија, а на северу, у црноморској области, скитска држава под влашћу краља Атеја, који је заузео територију делте Дунава, где су живела племена Гета. У крвавом сукобу, Македонија је победила скитску унију, а сам Атеј је погинуо. Године 336. п.н.е. Македонија је победила и Одришко краљевство, чија је територија ушла у њен састав. Ширивши свој утицај на север, племена Мезије су постала зависна од Македоније. Локална племена су почела да служе македонским краљевима и очигледно су доживела неки грчки утицај.
29. п. н. е. Мезију је први пут поразила Римска војска, коју је предводио Марко Крас. Нешто касније дошло је до стварања посебне римске провинције. Није јасно, међутим, када је тачно Мезија организована као провинција: први царски легат за кога се зна у овој провинцији био је Аул Цецина, а вест се односи на 6. годину (Касије Дион, 51.29.3); но, није искључено да је провинција Мезија била основана и неку годину раније.
Организација провинције у дефинитивном облику припада времену цара Тиберија. Од његових времена, Мезија је обухватала готово читаву територију данашње централне Србије и даље се простирала дуж читавог доњег Дунава (на територији данашње Бугарске), све до ушћа у Црно море, а јужна граница је ишла до планине Балкан.
Од времена цара Домицијана, Мезија се поделила на Горњу и Доњу Мезију.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Papazoglu 1969.
- ^ Мирковић 1981, стр. 66-76.
- ^ Трофимов, Сергей Викторович (2019-06-04). „Увлекательное путешествие по социологии религии. Рец. на кн.: Островская Е.А. Социология религии: введение. СПб.: Петербургское Востоковедение. 2018. 320 с.”. The monitoring of public opinion economic&social changes (4). ISSN 2219-5467. doi:10.14515/monitoring.2019.4.19.
Литература
уреди- Bulić, Dejan (2013). „The Fortifications of the Late Antiquity and the Early Byzantine Period on the Later Territory of the South-Slavic Principalities, and their re-occupation”. The World of the Slavs: Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD). Belgrade: Istorijski institut SANU. стр. 137—234.
- Зечевић, Нада (2002). Византија и Готи на Балкану у IV и V веку. Београд: Византолошки институт САНУ.
- Мирковић, Мирослава (1981). „Римско освајање и организација римске власти”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 66—76.
- Mócsy, András (2014) [1974]. Pannonia and Upper Moesia: A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. New York: Routledge.
- Papazoglu, Fanula (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba: Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi. Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine.
- Papazoglu, Fanula (1978). The Central Balkan Tribes in pre-Roman Times: Triballi, Autariatae, Dardanians, Scordisci and Moesians. Amsterdam: Hakkert.
- Петровић, Владимир П. (2007). Дарданија у римским итинерарима: Градови и насеља (PDF). Београд: Балканолошки институт САНУ.
- Petrović, Vladimir P. (2007). „Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations” (PDF). Balcanica. Balkanološki institut SANU. 37: 7—23.
Спољашње везе
уреди- Inscriptions of Moesia Superior, Универзитет у Београду