Миксотрофи
Миксотрофи су организми који могу користити комбинацију различитих извора енергије и угљеника уместо једног трофичког режима. Могуће комбинације су фототрофија и хемотрофија, литотрофија и органотрофија, аутотрофија и хетеротрофија, или друге комбинације поменутих облика исхране. Миксотрофи могу бити и прокариоти и еукариоти.[1] Због својих карактеристика у могућности су да користе различите услове средине која их окружује.[2] Неки организми имају непотпун Калвинов циклус тако да нису у стању да фиксирају (вежу) угљен-диоксид и морају користити угљеник из органских извора.
Врсте миксотрофије уреди
Организми могу да користе миксотрофију облигатно или факултативно.
- Облигатна миксотрофија: у циљу раста и одржавања организам мора да користи оба начина исхране (аутотрофија и хетеротрофија).
- Облигатна аутотрофија са факултативном хетеротрофијом: аутотрофија је довољна за раст и одржавање организма, али хетеротрофија се може користити као додатна стратегија када не постоји довољно енергије за аутотрофију, када је на пример интензитет светлости недовољан.
- Факултативна аутотрофија са облигатном хетеротрофијом: хетеротрофија је довољна за раст и одржавање организма, али такви организми могу користити додатно аутотрофију ако постоји недостатак плена.
- Факултативна миксотрофија: одржавање и раст може омогућити само хетеротрофни или аутотрофни режим исхране, а миксотрофија се користи само када је то потребно.[3]
Примери уреди
- Paracoccus pantotrophus — бактерија која може да живи хемоорганотрофно због великог броја различитих органских једињења које може да метаболише. Такође може да користи и хемолитоаутотрофан начин исхране и тако може једињења сумпора, као што су водоник-сулфид, елементарни сумпор, или тиосулфат, оксидовати до сулфата. Извор угљеника за ове организаме може бити угљен-диоксид (аутотрофија) или органски угљеник (хетеротрофија).[4][5][6]
Органохетеротрофија се може обављати и у анаеробним и у аеробним условима, док се литоаутотрофија обавља у аеробним условима средине.[7][8] - Много примера из рода Euglena.[9]
Референце уреди
- ^ Eiler A (1. 12. 2006). „Evidence for the Ubiquity of Mixotrophic Bacteria in the Upper Ocean: Implications and Consequences”. Appl Environ Microbiol. 72 (12): 7431—7. PMC 1694265
. PMID 17028233. doi:10.1128/AEM.01559-06.
- ^ Katechakis A, Stibor H (1. 7. 2006). „The mixotroph Ochromonas tuberculata may invade and suppress specialist phago- and phototroph plankton communities depending on nutrient conditions”. Oecologia. 148 (4): 692—701. PMID 16568278. doi:10.1007/s00442-006-0413-4.
- ^ Schoonhoven, Erwin (19. 1. 2000). „Ecophysiology of Mixotrophs” (PDF). Thesis.
- ^ Libes, Susan M. (2009). Introduction to marine biogeochemistry (2 изд.). Academic Press. стр. 192. ISBN 978-0-7637-5345-0.
- ^ Dworkin, Martin (2006). The Prokaryotes: Ecophysiology and biochemistry. 2 (3rd изд.). Springer. стр. 988. ISBN 978-0-387-25492-0.
- ^ Lengeler, Joseph W.; Drews, Gerhart; Schlegel, Hans Günter (1999). Biology of the Prokaryotes. Georg Thieme Verlag. стр. 238. ISBN 978-3-13-108411-8.
- ^ „Identification and Characterization of Transposable Elements of Paracoccus pantotrophus”. J Bacteriol. 185 (13): 3753—63. 1. 7. 2003. PMC 161580 . PMID 12813068. doi:10.1128/JB.185.13.3753-3763.2003.
- ^ Friedrich, Cornelius G.; et al. (2007). „Redox Control of Chemotrophic Sulfur Oxidation of Paracoccus pantotrophus”. Microbial Sulfur Metabolism. Springer. стр. 139—150. Архивирано из оригинала 11. 05. 2020. г. Приступљено 28. 09. 2017. PDF[мртва веза]
- ^ Schmidt, Susanne; John A. Raven; Chanyarat Paungfoo-Lonhienne (2013). „The mixotrophic nature of photosynthetic plants”. Functional Plant Biology. 40 (5): 425. ISSN 1445-4408. doi:10.1071/FP13061. Приступљено 26. 11. 2013.
