Милан Јелић (редитељ)
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Милан Јелић (Рековац, 21. септембар 1944 — 28. фебруар 2023) био је српски драмски писац, сценариста, глумац и редитељ.
Милан Јелић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Милан Јелић |
Датум рођења | 21. септембар 1944. |
Место рођења | Рековац, Окупирана Србија |
Датум смрти | 28. фебруар 2023.78 год.) ([1] |
Веза до IMDb-а |
Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, на одсеку драматургије. Добитник је више југословенских и међународних награда.
Пажњу је скренуо већ дебитантским филмом „Бубашинтер“ (1971), који је успешно комбиновао комедију и драму кроз необичну причу Љубише Козомаре и Гордана Михића.
После низа кратких и телевизијских филмова и серија, за велики екран режирао је драму „Тигар“ (1978). Уследиле су комедије „Рад на одређено време“ (1980), „Мој тата на одређено време“ (1982) и „Развод на одређено време“ (1986), које су у том периоду биле најгледанији наслови у домаћим биоскопима, а затим често репризиране на телевизијама.
У његовом редитељском опусу су и „Недељни ручак“, „Матуранти“, „Шпијун на штиклама“, „Чудна ноћ“. Последњи филм – „Гњурац“ режирао је 1993. године.
Јелић је и аутор сценарија за драму и трилер „Још овај пут“ (1983), у режији Драгана Кресоје. За већину својих филмова био је и косценариста, а са Предрагом Перишићем написао је сценарио за хит комедију и романсу „Љубавни живот Будимира Трајковића“ (1977), у режији Дејана Караклајића.
Јелић је остварио и глумачку каријеру играјући епизодне улоге у двадесетак филмова и серија.
Осим у српској кинематографији Јелић је оставио траг и у театру. Његова прва драма – „Сећање на Албинонија“ изведена је у Академском позоришту у Београду. Првонаграђена драма на конкурсу листа Младост – „Јелисаветини љубавни јади“ постављена је на репертоар Атељеа 212 и одиграна више од стотину пута.
Они који су га познавали описивали су га као скромног по природи, човека који је био део јавне сцене, а годинама се склањао од јавности.
Јелић је добио бројна југословенска признања. Од међународних је издвајао награду за режију филма „Рад на одређено време“ на филмском фестивалу у Авелину, када је жиријем председавао чувени Ђузепе де Сантис.
Удружење филмских уметника Србије доделило му је 2021. године Награду за животно дело.[2], [3]
Улоге уреди
Филмови уреди
- 1995 - Тераса на крову
- 1982 - Венеријанска раја
- 1971 - Бубашинтер
- 1971 - Мистерије организма
- 1969 - Вране
- 1969 - Заседа
- 1968 - Сирота Марија
- 1968 - Делије
- 1967 - Буђење пацова
- 1967 - Кад будем мртав и бео
- 1967 - Деца војводе Шмита
- 1966 - Повратак
- 1966 - Рој
- 1966 - Три
ТВ серије уреди
Сценарио уреди
Режија уреди
Награде уреди
Милан Јелић је заједно са Предрагом Перишићем 1977. године добио награду за најбољи сценарио за филм Љубавни живот Будимира Трајковића на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.
Извори уреди
Спољашње везе уреди
- Милан Јелић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Милан Јелић на сајту PORT.rs
- ПОСЛЕДЊИ РАЗГОВОР СА РЕДИТЕЉЕМ МИЛАНОМ ЈЕЛИЋЕМ ЗА "НОВОСТИ": Створио најгледанија филмска остварења („Вечерње новости”, 1. март 2023)
- ОДЛАЗАК ВИКОНТА ПОКРЕТНИХ СЛИКА: Редитељ Милан Јелић преминуо у 79. години („Вечерње новости”, 1. март 2023)