Милан Богдановић
Милан Богдановић (Београд, 4. јануар 1892 — Београд, 28. фебруар 1964) био је српски писац, књижевни критичар и академик.[1][2]
Милан Богдановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 4. јануар 1892. |
Место рођења | Београд, Краљевина Србија |
Датум смрти | 28. фебруар 1964.72 год.) ( |
Место смрти | Београд, СФРЈ |
Биографија
уредиОсновну школу и гимназију завршио је у Пожаревцу где је његов отац био управник краљевског добра Љубичево.[3] Био је уредник „Српског књижевног гласника”, часописа „Данас” и „Књижевних новина” као и управник позоришта у Новом Саду и Београду. Био је члан Српске академије наука.[4]
Његова дела објављена су у вишетомној књизи „Стари и нови”. Године 1968. уведена је Награда Милан Богдановић за књижевну критику.[5]
У браку са Милевом (рођ. Михаиловић) имао је двоје деце. Његов син је архитекта и бивши градоначелник Београда Богдан Богдановић,[3] а ћерка Ивана Богдановић била је професор Филолошког факултета и мајка Ивана Ђурића.
Описивао је као ренесансни, бриљантни говорник и писац.[6]
Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.
Извори
уреди- ^ Leksikografski zavod Miroslav Krleža/BOGDANOVIĆ, Milan
- ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 66.
- ^ а б Историчар Иван Ђурић
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 154. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Награда за најбољу књижевну критику домаће књиге”. rtv.rs. Приступљено 18. 1. 2022.
- ^ „Једно драматично сведочење Милана Богдановића забележено руком Меше Селимовића: Антички гест краљевачког незнанца”. OKO (на језику: српски). Приступљено 2023-05-26.
Спољашње везе
уреди- Биографија на сајту САНУ
- Књижевник г. Милан Богдановић прешао у ислам и добио име Мефаил, Време, 15. септ. 1937, стр. 9. Дигитална народна библиотека