Милица Бешевић
Милица Бешевић (Сплит, 3. фебруар 1896 — Београд, 6. април 1941) била је српска академска сликарка, сценограф, илустратор, конзерватор и рестауратор слика. Део њене заоставштине налази се у легату породице Бешевић у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.
| Милица Бешевић | |
|---|---|
 Милица Бешевић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 3. фебруар 1896. |
| Место рођења | Сплит, Аустроугарска |
| Датум смрти | 6. април 1941. (45 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Југославија |
| Образовање | Школа за умјетност и обрт у Загребу, Уметничка школа у Београду |
| Занимање | сликарка, сценографкиња |
| Породица | |
| Породица | Стеван Бешевић (отац), Никола Бешевић (брат) |
| Уметнички рад | |
| Период | 1922 — 1941 |
| Утицаји од | Урош Предић |
Биографија
уредиМилица Бешевић рођена је 3. фебруара 1896. године у Сплиту, од оца Стевана, адвоката и новинара, и мајке Олге, у веома бројној уметничкој породици. Њен отац Стеван превео је породицу за Београд 1911. године, пре почетка Првог светског рата, како би избегао ратовање у аустроугарској униформи против Србије.[1][2]
Прве сликарске потезе учила је током рата у Београду, у атељеу сликара Уроша Предића, где је њена сестра Вукосава била модел. Брат Никола такође је постао академски сликар. Након Првог светског рата Бешевићева је завршила загребачку Школу за умјетност и обрт, као и београдску Уметничку школу.[3] Први пут је самостално излагала по дипломирању, 1922. године, на Петој југословенској изложби. Провела је извесно време (1926) у Паризу, где је највише боравила у атељеу руског уметника Чухајева. У Француској је открила свет боја које су је надахнуле да их користи у ликовном изражавању. Један критичар примећује (1934): Гђица Милица Бешевић слика широко, смело и са пуно ведрине.[4] Одржала је више самосталних изложби, 1931. године у Београду, износећи пред публику серију пејзажа, потом 1932. године у родном Сплиту, а 1934. године поново у Београду.[5][2] Исте 1934. године, априла месеца, са братом Николом преноси изложбу у бугарску престоницу Софију.[6]
Имала је атеље у Призренској улици број 3, на четвртом спрату, у Београду, некадашњој Цариградској улици. Њено стваралаштво било је под великим Предићевим утицајем и премда је показивала дар да импресионистички доживи сликарски мотив, није припадала ниједној уметничкој групи. Мотиве за сликање налазила је у Паризу и на мору свог завичаја, где је редовно одлазила. Највише се међу њеним делима истичу пејзажи.[2]
Заједно са колегом Пашком Вучетићем радила је као сликар конзерватор београдског Народног музеја, у коме су копирали српске средњевековне фреске (она - из манастира Каленића и Мораче), за прву њихову изложбу.[7] Била је прва жена сценограф Народног позоришта у Београду, од 1936. до 1941. године, где је поставила 18 пројеката и важила за прву даму ауторски засноване сценографије.[8] Радила је као илустратор Политике, где је својим цртежима илуминирала божићне додатке. Њена пленеристичка ведута - уље на платну, „Предео с мора” (1934), део је Уметничке збирке Политике.
Милица се није никад удавала. Трагично је погинула 6. априла 1941. године у стану својих родитеља, за време нацистичког бомбардовања Београда, када су изгубљени и многи њени радови.[9] Тада је погинула и њена мајка Олга, а тешко су рањени отац Стеван и сестра Вукосава.[10]
Галерија
уреди-
![Портрет сестре Вуке Бешевић, насликала Милица Бешевић [11]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1b/Portrait_of_Vuka_Be%C5%A1evi%C4%87%2C_painted_by_Milica_Be%C5%A1evi%C4%87.jpg/101px-Portrait_of_Vuka_Be%C5%A1evi%C4%87%2C_painted_by_Milica_Be%C5%A1evi%C4%87.jpg)
Портрет сестре Вуке Бешевић, насликала Милица Бешевић [11] -
![Иво Бешевић као дечак, слика Милице Бешевић [11]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/97/Ivo_Be%C5%A1evi%C4%87_as_a_boy%2C_painted_by_Milica_Be%C5%A1evi%C4%87.jpg/61px-Ivo_Be%C5%A1evi%C4%87_as_a_boy%2C_painted_by_Milica_Be%C5%A1evi%C4%87.jpg)
Иво Бешевић као дечак, слика Милице Бешевић [11] -
Мртва природа, 1939.
![Портрет сестре Вуке Бешевић, насликала Милица Бешевић [11]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Portrait_of_Vuka_Be%C5%A1evi%C4%87,_painted_by_Milica_Be%C5%A1evi%C4%87.jpg)
![Иво Бешевић као дечак, слика Милице Бешевић [11]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Ivo_Be%C5%A1evi%C4%87_as_a_boy,_painted_by_Milica_Be%C5%A1evi%C4%87.jpg)
_-_Mrtva_Priroda,_1939.jpg)
Референце
уреди- ^ Bešević-Boreli, Ivanka. (1998). Radost boja : život i delo Nikole Beševića. Narodni muzej. стр. 14—15. OCLC 47804928.
- ^ а б в Bogunović, Slobodan-Giša; Богуновић, Слободан-Гиша,. Ljudi Politike : leksikon saradnika (1904-1941). Beograd. стр. 44—45. ISBN 978-86-7607-148-7. OCLC 1159703986.
- ^ "Време", Београд 3. мај 1940.
- ^ "Живот и рад", Београд 20/1934.
- ^ "Правда", Београд 11. јул 1937.
- ^ "Правда", Београд 23. април 1934.
- ^ "Зборник Народног музеја", Београд 11/1983.
- ^ Боривоје С. Стојковић: "Историја српског позоришта од средњег века до модерног добва", Београд 1979.
- ^ Драгољуб Јовановић: "Људи, људи...", Београд 1975.
- ^ Bešević-Boreli, Ivanka. (1998). Radost boja : život i delo Nikole Beševića. Narodni muzej. стр. 192. OCLC 47804928.
- ^ а б Слика се данас налази у Удружењу „Адлигат” у Београду.
Спољашње везе
уреди- Милица Бешевић, прва жена сценограф Народног позоришта на веб-сајту Данас.
- Легат породице Бешевић на веб-сајту Адлигата.