Милош Јовановић
Милош Јовановић (Београд, 19. август 1976) српски је политичар, правник и политиколог. Председник је Нове демократске странке Србије и доцент на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је кандидат за председника Србије на изборима 2022. где је освојио 6% гласова.
| Милош Јовановић | |
|---|---|
.jpg) Јовановић (2023) | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. август 1976. |
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија |
| Држављанство | |
| Универзитет | Универзитет у Паризу 1 Пантеон-Сорбона |
| Занимање |
|
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Нова демократска странка Србије |
| Војна каријера | |
| Војска | Војска Србије и Црне Горе |
| Јединица | 63. падобранска бригада |
Биографија
уредиСредњошколско образовање стекао је у Петој београдској гимназији. Служио је војску као припадник 63. падобранске бригаде. Учествовао је 2006. године на међународном падобранском вишебоју.[1]
На Универзитету у Паризу 1 Пантеон-Сорбона је 1999. године дипломирао на Правном факултету, а 2000. године на Одсеку политичких наука Сорбоне.[2] На истом универзитету је завршио магистарске студије из међународних односа 2001. године са радом на тему: La reconnaissance internationale des indépendances slovène et croate (срп. Међународно признање словеначке и хрватске независности), ментор професор Шарл Зоргбиб.[2]
Докторску дисертацију одбранио је у децембру 2010. године на тему: Légitimité et légitimation du recours à la force dans l’après-guerre froide. Étude de cas: l’intervention militaire de l’OTAN contre la République fédérale de Yougoslavie (1999), (срп. Оправданост и оправдавање употребе силе у послехладноратовском периоду. Студија случаја: Војна интервенција НАТО против Савезне Републике Југославије 1999. године), ментор професор Шарл Зоргбиб, Универзитет Париз I.[2]
Од 2001. до 2005. године је био задужен за извођење вежби из Уставног права и политичких институција, као и Компаративних политичких система на Правном факултету Универзитета у Паризу 1 Пантеон-Сорбона.[1]
Од 2006. до 2011. године је радио на Институту за међународну политику и привреду у Београду у звању истраживача-сарадника. У октобру 2011. године изабран је за асистента, у фебруару 2014. за доцента, на предметима Увод у право европских интеграција и Међународни односи на Правном факултету Универзитета у Београду, где и даље предаје.[1]
Био је члан је Управног одбора Фонда Слободан Јовановић.[2]
Политичка активност
уредиОд јула 2007. године је обављао дужност саветника министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића за међународноправна питања и био је члан српске делегације у преговарачком процесу о будућем статусу Косова и Метохије вођеним под окриљем међународне посредничке Тројке.[2]
Фебруара 2008. године именован је за једног од двојице координатора правног тима Владе Републике Србије.[1]
У Демократској странци Србије је био на дужностима привременог потпредседника градског одбора у Београду и политичког саветника председника ДСС Војислава Коштунице, а након тога и потпредседник странке.[2]
Након парламентарних избора 2012. године постао је посланик у Народној скупштини Републике Србије. Био је члан Делегације у парламентарној скупштини НАТО-а, Делегације у Парламентарној скупштини Франкофоније и члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.[2]
Деветог октобра 2013. године вратио је мандат Демократској странци Србије, али је остао потпредседник странке. У посланичкој клупи заменио га је Марко Милутиновић. Нешто касније, 24. октобра 2013. године поднео је оставку на све функције у тој странци, јер је сматрао да врх странке не чини све што је потребно за очување Косова и Метохије у саставу Србије, као и да је однос ове опозиционе странке према власти превише благ. Изнад свега, сматрао је да је потребно окупити све патриотске снаге у један широки покрет, који би сачињавали како политичке организације, тако и интелектуалци и истакнуте јавне личности и који би представљао неопходну противтежу српском политичком систему у оквиру којег је, доласком СНС на власт, постигнут консензус о предаји Косова и Метохије. О томе је писао и говорио у јавности од самог тренутка потписивања Бриселског споразума, априла 2013. године.
За потпредседника Демократске странке Србије изабран је у октобру 2016. године, а за председника ДСС изабран је на тринаестој скупштини ДСС одржаној 28. маја 2017. године.
Контроверзе
уредиУ марту 2025. део опозиције је изазвао нереде током седнице Народне скупштине Србије, када су поједини посланици опозиције бацали димне бомбе и бакље на чланове владајуће коалиције Србија не сме да стане.[3] Том приликом је Јовановић попрскао бибер-спрејем[4] народну посланицу Јасмину Каранац.
Одабрани радови
уреди- Miloš Jovanović, “Le Royaume-Uni et le plan Briand : une réaction toujours d’actualité ?”, in Yves Petit, Branko Rakić, Maja Lukić-Radović (dir.), L’idée d’Union européenne de 1929 à 2016: du projet d’Aristide Briand au retrait du Royaume-Uni, Univerzitet u Beogradu - Pravni fakultet, Belgrade, 2017, pp. 41–56.
- Ивана Крстић, Милош Јовановић, „Међународноправни статус НДХ” у Борис Беговић, Зоран С. Мирковић (ур.), Правни поредак Независне Државе Хрватске, Правни факултет Универзитета у Београду, 2017, стр. 183-216.
- „Ка неопходном препороду српске војске”, у Светлана Курћубић Ружић (уред.), Ка српском становишту, Евро-Ђунти, Београд 2014, стр. 127-152.
- „У потрази за снажном државом – или како излечити институционалну импотентност ‘Петооктобарске републике”, у Светлана Курћубић Ружић (уред.), Ка српском становишту, Евро-Ђунти, Београд 2014, стр. 95-125.
- „Полупредседнички режим француске V Републике”, у Оливер Николић, Владан Петров (прир.), Увод у право Француске, Институт за упоредно право/Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2013, pp. 93–119.
- „Француска, НАТО и ‘Европа одбране’”, Анали Правног факултета у Београду, бр.2/2013, pp. 197–214.
- „Сербия и Европейский Союз. Вопрос безопасности или политика абсурда”, ЗВЕНЬЯ, Экспертное издание Фонда исторической перспективы, 2013 №1 (16), Москва, pp. 139–174.
- „O putevima i stranputicama”, Danas, 2013.
- „Послехладноратовски свет између идеологије и политике силе”, Српска политичка мисао, бр. 2, 2013, pp. 187–204
- „Нада је умрла, живела нада!”, Политика, 2013.
- „Изградња ЕУ кроз призму Заједничке безбедносне и одбрамбене политике”, Европско законодавство, 42/12 (2012), pp. 313–333.
- „Recognition of Kosovo Independence as a Violation of International Law”, Belgrade Law Review, 2008, Vol. 3. стр. 108-140.
- „Доктрина праведног рата и међународно право”. Међународни проблеми, Vol. LIX, бр. 2-3, Jun 2007, pp. 243–265.
- „A Comment on the Judgement of the International Court of Justice in the Case Concerning the Application of the Genocide Convention”, Review of international affairs, Vol. LVII, No. 1125-1126, January-June (2007). стр. 5-15.
- „Тужба БиХ за геноцид пред Међународним судом правде: правна разматрања и политичке последице”, Међународна политика, бр. 1123, јули-септембар 2006, pp. 5–13.
- „Питање независности Косова и Метохије у огледалу међународног јавног права”, у Слободан Ерић (прир.), Косово и Метохија – аргументи за останак у Србији, Геополитика, Београд, 2006, pp. 93–118.
Референце
уреди- ^ а б в г „Miloš Jovanović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ а б в г д ђ е ж „DSS – Miloš Jovanović”. www.dss.rs (на језику: српски). Приступљено 16. 5. 2020.
- ^ „Повређене три народне посланице, опозиција изазвала тучу и палила бакље – завршена седница парламента, наставак сутра”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 8. 3. 2025.
- ^ Srbija, Euronews (2025-03-04). „Miloš Jovanović prskao biber sprej u Skupštini: Najgore prošla jedna poslanica”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-03-26.
Спољашње везе
уреди- Милош Јовановић на сајту Нове демократске странке Србије
- Милош Јовановић на сајту Базе имовине политичара
