Милош Јовановић

Српски политичар и адвокат

Милош Јовановић (Београд, 19. август 1976) српски је политичар, правник и политиколог. Председник је Нове демократске странке Србије и доцент на Правном факултету Универзитета у Београду. Био је кандидат за председника Србије на изборима 2022. где је освојио 6% гласова.

Милош Јовановић
Јовановић (2023)
Лични подаци
Датум рођења(1976-08-19)19. август 1976.(48 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство
УниверзитетУниверзитет у Паризу 1 Пантеон-Сорбона
Занимање
  • политиколог
  • правник
  • политичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Нова демократска странка Србије
Војна каријера
ВојскаВојска Србије и Црне Горе
Јединица63. падобранска бригада

Биографија

уреди

Средњошколско образовање стекао је у Петој београдској гимназији. Служио је војску као припадник 63. падобранске бригаде. Учествовао је 2006. године на међународном падобранском вишебоју.[1]

На Универзитету у Паризу 1 Пантеон-Сорбона је 1999. године дипломирао на Правном факултету, а 2000. године на Одсеку политичких наука Сорбоне.[2] На истом универзитету је завршио магистарске студије из међународних односа 2001. године са радом на тему: La reconnaissance internationale des indépendances slovène et croate (срп. Међународно признање словеначке и хрватске независности), ментор професор Шарл Зоргбиб.[2]

Докторску дисертацију одбранио је у децембру 2010. године на тему: Légitimité et légitimation du recours à la force dans l’après-guerre froide. Étude de cas: l’intervention militaire de l’OTAN contre la République fédérale de Yougoslavie (1999), (срп. Оправданост и оправдавање употребе силе у послехладноратовском периоду. Студија случаја: Војна интервенција НАТО против Савезне Републике Југославије 1999. године), ментор професор Шарл Зоргбиб, Универзитет Париз I.[2]

Од 2001. до 2005. године је био задужен за извођење вежби из Уставног права и политичких институција, као и Компаративних политичких система на Правном факултету Универзитета у Паризу 1 Пантеон-Сорбона.[1]

Од 2006. до 2011. године је радио на Институту за међународну политику и привреду у Београду у звању истраживача-сарадника. У октобру 2011. године изабран је за асистента, у фебруару 2014. за доцента, на предметима Увод у право европских интеграција и Међународни односи на Правном факултету Универзитета у Београду, где и даље предаје.[1]

Био је члан је Управног одбора Фонда Слободан Јовановић.[2]

Говори француски и енглески језик.[2]

Политичка активност

уреди

Од јула 2007. године је обављао дужност саветника министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића за међународноправна питања и био је члан српске делегације у преговарачком процесу о будућем статусу Косова и Метохије вођеним под окриљем међународне посредничке Тројке.[2]

Фебруара 2008. године именован је за једног од двојице координатора правног тима Владе Републике Србије.[1]

У Демократској странци Србије је био на дужностима привременог потпредседника градског одбора у Београду и политичког саветника председника ДСС Војислава Коштунице, а након тога и потпредседник странке.[2]

Након парламентарних избора 2012. године постао је посланик у Народној скупштини Републике Србије. Био је члан Делегације у парламентарној скупштини НАТО-а, Делегације у Парламентарној скупштини Франкофоније и члан скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.[2]

Деветог октобра 2013. године вратио је мандат Демократској странци Србије, али је остао потпредседник странке. У посланичкој клупи заменио га је Марко Милутиновић. Нешто касније, 24. октобра 2013. године поднео је оставку на све функције у тој странци, јер је сматрао да врх странке не чини све што је потребно за очување Косова и Метохије у саставу Србије, као и да је однос ове опозиционе странке према власти превише благ. Изнад свега, сматрао је да је потребно окупити све патриотске снаге у један широки покрет, који би сачињавали како политичке организације, тако и интелектуалци и истакнуте јавне личности и који би представљао неопходну противтежу српском политичком систему у оквиру којег је, доласком СНС на власт, постигнут консензус о предаји Косова и Метохије. О томе је писао и говорио у јавности од самог тренутка потписивања Бриселског споразума, априла 2013. године.

За потпредседника Демократске странке Србије изабран је у октобру 2016. године, а за председника ДСС изабран је на тринаестој скупштини ДСС одржаној 28. маја 2017. године.

Контроверзе

уреди

У марту 2025. део опозиције је изазвао нереде током седнице Народне скупштине Србије, када су поједини посланици опозиције бацали димне бомбе и бакље на чланове владајуће коалиције Србија не сме да стане.[3] Том приликом је Јовановић попрскао бибер-спрејем[4] народну посланицу Јасмину Каранац.

Одабрани радови

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г „Miloš Jovanović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 16. 5. 2020. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „DSS – Miloš Jovanović”. www.dss.rs (на језику: српски). Приступљено 16. 5. 2020. 
  3. ^ „Повређене три народне посланице, опозиција изазвала тучу и палила бакље – завршена седница парламента, наставак сутра”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 8. 3. 2025. 
  4. ^ Srbija, Euronews (2025-03-04). „Miloš Jovanović prskao biber sprej u Skupštini: Najgore prošla jedna poslanica”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2025-03-26. 

Спољашње везе

уреди