Мишел Џотодија
Мишел Ам-Нондокро Џотодија (франц. Michel Am-Nondokro Djotodia; Вакага, 1949) је централноафрички и војни вођа, који је од 24. марта 2013. 5. председник Централноафричке Републике након што је Франсоа Бозизе напустио ту функцију под нападом побуњеничких снага[1].
| Мишел Џотодија | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Џотодија 2020. | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 1949 | ||||||||||||
| Место рођења | Вакага, Француска екваторијална Африка | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Савез демократских снага за јединство | ||||||||||||
| |||||||||||||
Биографија уреди
Рођен је 1949. године у Вакаги. Радио је као конзул у суданском граду Њала[2]. Био ње председник Савеза демократских снага за јединство[3] и Групе патриотске акције за ослобођење Централноафричке Републике током грађанског рата у ЦАР-у (2004—2007). Током рата је живео у егзилу у Бенину. Новембра 2007. ухапсила га је бенинска влада на захтев Франсоа Бозизеа[4][5], али је био пуштен на слободу у фебруару 2008. године након што је пристао да учествује у мировним преговорима са владом ЦАР-а[6].
Џотодија је од децембра 2012. вођа побуњеничке групе Селека, након што су њени борци у веома кратком року заузели велике делове Централноафричке Републике. Бозизе је на мировним преговорима у јануару 2013. пристао да за премијера постави опозиционара Николаса Тјангаја и побуњенике укључи у владајуће структуре државе. Дана 3. фебруара 2013. биле је формирана Влада националног јединства чији су чланови били Бозизеови људи, припадници опозиције и Џотодијини побуњеници. Џотодија је тада добио кључну функцију првог заменика министра националне одбране[7].
Председник уреди
Мировни споразум је пропао у марту 2013. након што су борци Селеке наставили са ратовањем, оптуживши Бозизеа да се није држао одредби из споразума. Побуњеници су у главном граду Бангију задржали пет министара из својих редова, укључујући и Џотодију. Побуњеници су након неколико дана освојили главни град, док су Бозизе и његова породица пребегли у ДР Конго. Џотодија се затим прогласио за новог председника. Поручио је да за државу сада следи трогодишњи транзициони период ка новој влади, али да Тјингај и даље остаје премијер ЦАР-а[8].
Највиши војни заповедници признали су Џотодију за новог председника 28. марта[9], а нова влада на челу с Тјангајеом формирана је 31. марта.
Афрички лидери су на састанку у Чаду 3. априла одлучили да не признају Џотодију за новог председника и уместо тога предложили да се формира прелазна влада која мора да одржи изборе за 18 месеци (уместо за 3 године, по Џотодијину предлогу)[10]. Џотодија је пристао на њихов предлог и 6. априла потписао закон по којем ће прелазно веће деловати као прелазна влада. Влада, састављена од 105 чланова, изабрала је 16. априла Џотодију за председника државе у транзиционом периоду. Није било противкандидата[11].
Пошто насиље у земљи није јењавало, Џотодија је под притиском регионалних вођа и међународне заједнице дао оставку на место председника 10. јануара 2014. године.[12] Наредног дана отишао је у егзил у Бенин.[13] Функцију вршиоца дужности председника преузео је Александр-Фердинан Нгенде.
Извори уреди
- ^ „Centrafrique: Michel Djotodia déclare être le nouveau président de la république centrafricaine” (на језику: француски). Radio France International. 24. 3. 2013. Приступљено 27. 3. 2013.
- ^ Fournier 2012.
- ^ UN Integrated Regional Information Networks 2006.
- ^ Debos 2008, стр. 231.
- ^ Mehler 2007, стр. 209.
- ^ Amnesty International 2009.
- ^ "Centrafrique : Le gouvernement d'union nationale est formé" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. фебруар 2013), Xinhua, 4. 2. 2013 (језик: француски).
- ^ "C.African Republic rebel chief to name power-sharing government" Архивирано 2013-04-16 на сајту Archive.today, Reuters, 25. 3. 2013.
- ^ Aboe & 2013-03-28.
- ^ Ange Aboa, "C.African Republic leader accepts regional transition road map" Архивирано 2013-05-03 на сајту Archive.today, Reuters, 4 April 2013.
- ^ "Rebel boss Djotodia elected interim C.Africa leader", AFP, 13 April 2013.
- ^ „Central African Republic president, PM resign at summit: statement”. Reuters. Архивирано из оригинала 13. 10. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2014.
- ^ "Central African Republic's capital tense as ex-leader heads into exile" Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2014), Reuters, 11 January 2014.
Литература уреди
- UN Integrated Regional Information Networks (2. 11. 2006). „Central African Republic: Rebels Call for Dialogue After Capturing Key Town”. Bangui, CAR. Приступљено 27. 3. 2013.
- Aboe, Ange (28. 3. 2013). „C.African Republic army chiefs pledge allegiance to coup leader - AlertNet”. Bangui. Архивирано из оригинала 01. 04. 2013. г. Приступљено 17. 4. 2013.
- Debos, Marielle (1. 4. 2008). „Fluid Loyalties in a Regional Crisis: Chadian 'Ex-Liberators' in the Central African Republic”. African Affairs. 107 (427): 225—241. ISSN 0001-9909. doi:10.2307/27667022. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 27. 3. 2013.
- Mehler, Andreas (31. 10. 2007). „V. Central Africa”. Ур.: Melber, Henning; Walraven, Klaas. Africa Yearbook Volume 3: Politics, Economy and Society South of the Sahara In 2006. Brill. ISBN 9789004162631.
- Mehler, Andreas (1. 3. 2011). „Rebels and parties: the impact of armed insurgency on representation in the Central African Republic”. The Journal of Modern African Studies. 49 (1): 115—139. ISSN 0022-278X. doi:10.2307/23018880. Приступљено 29. 12. 2012.
- Fournier, Vincent (24. 12. 2012). „Duel entre François Bozizé et Michel Am Nondokro Djotodia, leader de Séléka”. Jeune Afrique. стр. 1. Приступљено 29. 12. 2012.