Могиљовска област
Могиљовска област (блр. Магілёўская вобласць, рус. Могилёвская о́бласть) једна је од 6 административних области Републике Белорусије у источном делу земљу. Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку.
| Могиљовска област | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Белорусија |
| Главни град | Могиљов |
| Површина | 29.000 km2 |
| Становништво | 2009. |
| — број ст. | 1.099.000[1] |
| — густина ст. | 39,2 ст./km2 |
| Званични веб-сајт | |
Основана је 15. јануара 1938. године, заузима површину од 29.000 km² и према подацима пописа из 2009. насељена је са нешто мање од 1,1 милиона становника.
Административни центар области је град Могиљов, док су већи градски центри још и Бабрујск, Горки и Асиповичи. Административно је подељена на 21 рејон.
Овај део Белорусије је био захваћњн највећим степеном радијације (заједно са Гомељском облашћу) проузрокованим нуклеарном хаваријом у Чернобиљу у априлу 1986. године.
Географија уреди
Могиљовска област обухвата нешто преко 29.000 km² територије у централном и источном делу Републике Белорусије, односно око 14% укупне државне територије. По површини на претпоследњем је месту међу белоруским областима (мања је само Гродњенска област). Ограничена је са Минском облашћу на западу, Витебском на северу и Гомељском на југу, те са Смоленским и Брјанским областима Руске Федерације на истоку. Од севера ка југу област се протеже дужином од око 150 км, од истока ка западу до 300 км.
Рељеф области је благо заталасан и испресецан бројним водотоцима, међу којима су најважнији реке Дњепар са својим притокама (Сож, Березина, Друт) и Птич. На подручју области не постоје веће ујезерене површине. Највиша тачка лежи на надморској висини од 239 m, најнижа на 126 m (укупна вертикална разлика је 113 м).
Клима је умереноконтинентална са умерено хладним зимама и топлим летима. Значајнија је разлика између температура у северним и јужним деловима области. На северу су просечне јануарске температуре око -8,2 °C, јулске до 17,8 °C, а на југу од -6,5 °C зими до 18,7 °C лети. Просечна годишња количина падавина је између 575 и 675 мм, а највећи део се излучи у периоду април-октобар. Вегетациони период траје око 190 дана. Под шумама је око 50% површина.
Историја уреди
Могиљовска област је формирана као административна јединица Белоруске ССР 15. јануара 1938. године.[2]
Међу најстарија насеља настала на подручју садашње Могиљовске области убрајају се градови Славгарад, који се први пут помиње 1136, Кричав (око 1150), Мсцислав (1156) и Могиљов (основан 1267).
Након хаварије нуклеарке у Чернобиљу 1986. године јужни делови области су били загађени изразито високим нивоима радијације, посебно Краснапољски и Черикавски рејон, а бројна насеља су у потпуности напуштена.
Административна подела уреди
Административно, Могиљовска област је подељена на 21 рејон (или округ), 15 насеља са административним статусом града, 9 насеља у рангу варошица, 195 сеоских и 3 градске општине. Административни центар области је град Могиљов.
| Рејон | Основан | Административни центар |
Површина km²[3] |
Становника попис 2009.[4] |
|---|---|---|---|---|
 Асиповички рејон
|
17. јул 1924. | Асиповичи | 1.947,12 | 52.447 |
| Бјалинички рејон | 17. јула 1924. | Бјалиничи | 1.419,52 | 21.839 |
 Бабрујски рејон
|
4. август 1927. | Бабрујск | 1.599,05 | 20.660 |
 Бихавски рејон
|
17. јул 1924. | Бихав | 2.263,16 | 35.148 |
 Глуски рејон
|
17. јула 1924. | Глуск | 1.335,44 | 16.457 |
 Горкијски рејон
|
17. јула 1924. | Горки | 1.284,31 | 47.800 |
 Дрибински рејон
|
17. јул 1924. | Дрибин | 766,53 | 12.253 |
 Киравски рејон
|
12. фебруар 1935. | Киравск | 1.295,20 | 22.352 |
 Климавички рејон
|
17. јул 1924. | Климавичи | 1.542,78 | 28.523 |
 Кличавски рејон
|
17. јул 1924. | Кличав | 1.800,32 | 17.246 |
 Краснапољски рејон
|
17. јул 1924. | Краснапоље | 1.223,04 | 11.221 |
 Кричавски рејон
|
17. јул 1924. | Кричав | 777,54 | 35.133 |
 Кругљански рејон
|
17. јул 1924. | Круглаје | 881,81 | 15.761 |
 Касцјуковички рејон
|
17. јул 1924. | Касцјуковичи | 1.493,84 | 26.410 |
 Могиљовски рејон
|
17. јул 1924. | Могиљов | 1.895,4 | 43.166 |
 Мсциславски рејон
|
17. јул 1924. | Мсцислав | 1.332,51 | 24.768 |
 Славгарадски рејон
|
17. јул 1924. | Славгарад | 1.317,82 | 14.888 |
 Хоцимски рејон
|
17. јул 1924. | Хоцимск | 858,87 | 13.057 |
 Чавуски рејон
|
17. јул 1924. | Чавуси | 1.471,39 | 21.242 |
 Черикавски рејон
|
17. јул 1924. | Черикав | 1.020,20 | 14.875 |
 Шкловски рејон
|
17. јун 1924. | Шклов | 1.334,17 | 30.802 |
Демографија уреди
Према попису из 2009. на подручју области је живело 1.099.374 становника, што чини удео од око 12% у целокупној популацији земље. Од тог броја нешто преко две трећине је живело у урбаним, а једна трећина у руралним срединама.
Највећи градови су Могиљов (око 365.000), Бабрујск (220.000), Асиповичи, Горки, Кричав.
| Националност | Попис 1926.[5] | Попис 1939.[6] | Попис 1959. | Попис 1970. | Попис 1979. | Попис 1989. | Попис 1999. | Попис 2009.[7] |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Белоруси | 475.707 | 1.187.621 | 1.033.760 | 1.050.359 | 1.050.901 | 1.051.885 | 1.044.249 | 975.147 |
| Руси | 10.473 | 86.647 | 90.398 | 120.504 | 138.643 | 166.007 | 132.075 | 86.256 |
| Украјинци | 782 | 22.310 | 16.404 | 21.407 | 23.798 | 29.394 | 21.132 | 13.110 |
| Пољаци | 5.615 | 14.122 | 3.643 | 3.145 | 3.649 | 3.661 | 2.798 | 1.773 |
| Јевреји | 34.643 | 79.739 | 28.445 | 25.807 | 23.135 | 18.480 | 3.532 | 1.461 |
| Јермени | 2 | 467 | … | 288 | 258 | 404 | 1.171 | 937 |
| Роми | 264 | 1.368 | … | 1.001 | 1.268 | 1.386 | 1.079 | 730 |
| Азери | … | 157 | … | 139 | 334 | 860 | 926 | 596 |
| Татари | 66 | 1.314 | 369 | 548 | 696 | 1.063 | 777 | 497 |
| Молдавци | 3 | 113 | … | 244 | 359 | 554 | 520 | 375 |
| Грузини | 7 | 394 | … | 225 | 224 | 384 | 471 | 368 |
| Немци | 246 | 626 | … | 171 | 260 | 295 | 580 | 278 |
| Литванци | 623 | 1.076 | … | 497 | 475 | 643 | 366 | 273 |
| Укупно | 530.842 | 1.401.020 | 1.176.556 | 1.226.859 | 1.246.833 | 1.279.797 | 1.213.521 | 1.099.374 |
Привреда уреди
Привреда Могиљовске области почива на изразито јакој индустријској производњи, посебно хемијска и петрохемијска индустрија, индустрија грађевинскг материјала, дрвна и прехрамбена индустрија, Главни индустријски центри су Бабрујск и Могиљов.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Статистический бюллетень "Численность населения на 1 января 2011 года и среднегодовая численность населения за 2010 год по Республике Беларусь в разрезе областей, районов, городов, поселков городского типа", Белстат
- ^ s:Закон СССР от 15.01.1938 об изменении и дополнении ст.ст. 22, 23, 26, 28, 29, 49, 77, 70, 78 и 83 Конституции (Основного Закона) СССР
- ^ «Государственный земельный кадастр Республики Беларусь» Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (по состоянию на 1 января 2011 г.)
- ^ «О демографической ситуации за январь-апрель 2011 г.» (по состоянию на 1 мая 2011 г.)
- ^ Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей, Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ Демоскоп Weekly — Приложение. Справочник статистических показателей, Приступљено 21. 4. 2013.
- ^ H, Приступљено 21. 4. 2013.
