Википедија

Музеј Гугенхајм

музеј који се налази у Билбау

Гугенхајм музеј у Билбау (шп. Museo Guggenheim Bilbao) је музеј савремене уметности у шпанском граду Билбау, средишту области Баскије, који је пројектовао канадско-амерички архитекта Френк Гери, а изградило предузеће Феровијал. Овај је музеј један од многих музеја који припадају Задужбини Гугенхајм. Изграђен је уз реку Нервион, која пролази кроз у баскијски град Билбао и улива се у Атлантик. Налази се преко пута луке с којом је спојен мостом и окружен је са свих страна воденим вртом.

Гугенхајм музеј Билбао
Museo Guggenheim Bilbao
Поглед на музеј
Оснивање18. октобра1997.
ЛокацијаБилбао
 Шпанија
Врстамузеј уметности
КолекцијаЗбирка савремене уметности
Посетиоци1.011.363 (2014)[1]
ДиректорХуан Игнацио Видарте
АрхитектаФренк Гери
Веб-сајтhttp://www.guggenheim-bilbao.es
Поглед на музеј Гугенхајм у Билбау из ваздуха

Као једно од најцењенијих дела савремене архитектуре, зграда је хваљена као „сигнални тренутак у архитектонској култури“, јер представља „један од оних ретких тренутака када су критичари, академици и шира јавност били потпуно јединствени око нечега“, према архитектонском критичару Полу Голдбергеру.[2] Зграда овог музеја је најчешће проглашавана једним од најважнијих радова завршених од 1980. године у Светском архитектонском прегледу 2010. године међу архитектонским стручњацима.[2]

Историја уреди

Године 1991, баскијска влада предложила је фондацији Соломон Р. Гугенхајм да финансира Музеј Гугенхајм који би био изграђен у оронулој луци Билбао, некада главном градском извору прихода.[3][4][5] Баскијска влада се сложила да покрије трошкове изградње у износу од 100 милиона америчких долара, створи фонд за аквизиције од 50 милиона америчких долара, плати једнократну накнаду Гугенхајму од 20 милиона америчких долара и субвенционише годишњи буџет музеја од 12 милиона америчких долара. У замену, Фондација се сложила да управља институцијом, ротира делове њене сталне колекције кроз музеј у Билбау и организује привремене изложбе.[6]

Музеј је изградио Феровијал,[7] по цени од 89 милиона америчких долара.[8] Око 5.000 становника Билбаоа присуствовало је предотварачкој екстраваганзи испред музеја у ноћи која је претходила званичном отварању, укључујући светлосну представу и концерте на отвореном. Дана 18. октобра 1997. музеј је отворио Хуан Карлос I од Шпаније.[5]

Архитектура уреди

Музеј је изграђен 1997. године у индустријском делу града, усред дока за бродове и челичана, по пројектима америчког архитекте Френка Герија. Пројекат је био рађен према компјутерском програму и захваљујући томе су пројектвани такви облици који су били неизводљиви у традиционалним техникама градње и претежно су то закривљени облици.

Зграда уреди

 
Музеј Гугенхајм у Билбау у сумрак
 
Музеј Гугенхајм у Билбау ноћу

Зграда музеја Гугенхајм у Билбау се сматра за једну од најважнијих грађевина постмодерне архитектуре, јер се држи за преломно здање на којем су се академици, критика и општа публика усугласили одобравањем.[9]

 
Велики атријум од титанијума, кречњака и стакла
 
Куче уметника Џефа Кунса испред Музеја Гугенхајм у Билбау

Кипарски обликован кров, као и цијели музеј, има плашт од изузетно скупоценог и за архитектуру необичног материјала, титанијума. Због титанијумског плашта, боја музеја се мења зависно од доба дана и количине сунчеве светлости; најчешће су то сребрна, златна и плава. Кривоцртне масе су контрастне ортодоксном деконструктивизму који истиче равне површине и оштре углове. Ексцентрични облици и глатке неправилне криве, дизајниране да „хватају светлост”, су заслужне су за надимак који је добио музеј, „Метални цвет“. Легендарни архитекта Филип Џонсон ју је назвао „највећом зградом нашег времена“[9].

Унутрашњост је једнако, ако не и више, спектакуларна. Вероватно најсензационалнија просторија је велики атријум из којега се може видети залив и околна брда Баскије.[10] Мрежа уских мостова је спојена с дизалом, док атријум садржи спиралне стубове иза којих се отвара низ стаклених зидова и кровних прозора. Унутра је десет конвенционалних, праволинијских изложбених просторија које садрже највећа дела модерне уметности, и девет огромних, необично обликованих, галерија у којима су смештени савремени радови. Највећа галерија има пречник 30 x 130 m. Са површином од 24.000 m², од којих је 11.000 m² изложбеног простора, Гугенхајм у Билбау је по отварању имао више изложбеног простора од три остале Гугенхајм колекције у Њујорку и Венецији.[11]

Гери је прво замислио облик музеја, као и са свим дотадашњим радовима, помоћу ручно нацртане скице. Развој технологије је оно што је омогућило изградњу тако велелепаног музеја. Да није користио рачунарски 3Д програм CATIA (обликовање потпомогнуто рачунаром предузећа „Dessault Systems“, изворно намењен дигиталном дизајнирању и прецизном пројектовању делова за француску ваздухопловну индустрију), изградња би била недопустиво скупа, и његов дизајн не би видео светло дана.

Изградња је коштала 89 милијуна $, а отворио ју краљ Хуан Карлос I дана 18. октобра 1997. године.[11] Сама зграда је у потпуности засенила излошке, али је привукла мноштво посетилаца у дотада забачени индустријски градић. У првих 12 месеци након отварања, 160 милијуна америчких долара је додато у прорачун покрајине Баскије. Данас се такав учинак архитектуре на економију и културно оживљавање назива „Билбао ефект“.[12]

Збирке уреди

Сталну поставку чини уметничка збирка значајних уметника 20. века, коју у далеко већој мери чине инсталације и разне електронске форме, док су традиционалне форме уметничког изражавања (слике и скулптуре) заступљене у много мањем броју. У склопу музеја се налази и ресторан у коме се спрема традиционална баскијска кухињи.

У средишњој галерији је изложена скулптура Змија, коју је амерички кипар Ричард Сера направио посебно за отворење музеја. Године 2005, око ње је постављено седам других скулптура чинећи монументалну инсталацију Питање времена дужу од 100 м. Пред тога, у музеју је по отворењу било изложено око 300 дела модерне уметности од кубизма до савремене уметности, а колекција се константно шири делима многих савремених уметника као што су: Вилем де Кунинг, Марк Ротко, Клифорд Стил, Франческо Клементе, Анселм Кифер, Џени Холзер и други.

У музеју се може видети стална поставка, али и многе гостујуће изложбе како шпанских, тако и светских уметника. Тако је 2012. године изложба Дејвида Хокнија привукла више од 290.000 посетилаца.

 
Панорама музеја

Виртуелна зграда уреди

У јесен 1993. године, архитекте компаније Гери партнери почели су да користе CATIA софтвер компаније Dassault Systemes за фазу шематског дизајна музеја Гугенхајм Билбао ради дигитализације и моделовања спољашњости музејског пројекта. У основи, овај софтвер прорачунава тачку по тачку напрезања којима су материјали изложени генеришући 3Д модел који показује различите напетости и омогућавајући израчунавање вредности многих структурних елемената музеја: челичне конструкције, облоге од титанијума или темеља, између осталих. Прогам је такође помогао у аутоматизовању сечења материјала попут камена или титанијумски плоча.

Архитекте су примениле процесе уметничког моделовање и виртуелне градње које су научили од Рика Смита[13][14] и његове употребе истих техника у Kонцертној дворани Волт Дизни током претходне две године.[15] Успех и глобална свест музеја Гугенхајм Билбао отворили су нову еру виртуелне градње и били су катализатор онога што ће седам година касније постати популарно познато као грађевнско информационо моделовање.

Aрхитектонски критичар Паул Голдбергер, добитник Пулицерове награде, дели гледиште других да Билбао „не би могао бити изграђен без CATIA“. Он даље преноси да је Билбао „био прва зграда у чијој изградњи је CATIA имала кључну улогу у скоро свим аспектима процеса дизајнирања и изградње“.[16]

Економски и медијски утицај уреди

Музеј је отворен у склопу напора за ревитализацију града Билбао.[17] Готово одмах након отварања, Гугенхајм Билбао је постао популарна туристичка атракција, привлачећи посетиоце из целог света.[18] У прве три године музеј је посетило скоро 4 милиона туриста, помажући у генерисању око 500 милиона евра економске активности. Регионално веће је проценило да је новац који су посетиоци потрошили на хотеле, ресторане, продавнице и превоз омогућио да прикупи 100 милиона евра пореза, што је више него исплатило трошкове изградње.[19]

Галерија уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „La exposición más vista en España el año pasado fue la de Yoko Ono en el Guggengheim.”. Архивирано из оригинала 06. 01. 2015. г. Приступљено 05. 01. 2015. 
  2. ^ а б Tyrnauer, Matt (30. 6. 2010). „Architecture in the Age of Gehry”. Vanity Fair. Приступљено 22. 7. 2010. 
  3. ^ Templar, Karen. "Frank Gerry", Salon, October 5, 1997, accessed March 21, 2012
  4. ^ "Guggenheim Museum Bilbao", The Solomon R. Guggenheim Foundation, accessed April 4, 2012
  5. ^ а б Security tight before Guggenheim Museum opens in Basque city, CNN, October 18, 1997
  6. ^ Riding, Alan. "A Gleaming New Guggenheim for Grimy Bilbao", The New York Times, 24 June 1997.
  7. ^ „Ferrovial history”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2010. г. Приступљено 07. 07. 2021. 
  8. ^ Ouroussoff, Nicolai. "The Architect's New Museum in Bilbao, Spain, Emerges as a Testament to One Man's Optimism Amid a Landscape of Industrial Decay", Los Angeles Times, 2 June 1997.
  9. ^ а б Matt Tyrnauer, Architecture in the Age of Gehry, Vanity Fair, 30. lipnja 2010.
  10. ^ John Walsh, "The priceless Peggy Guggenheim Архивирано на сајту Wayback Machine (13. септембар 2016)", The Independent, 21. 10. 2009. Pristupljeno 21. 8. 2017.
  11. ^ а б Security tight before Guggenheim Museum opens in Basque city, cnn.com 18. 10. 1997. Pristupljeno 21. 8. 2017.
  12. ^ Silva Kalčić, Neizvjesnost umjetnosti, Školska knjiga d.d., Zagreb, 2005.
  13. ^ „AIA Awards”. Architect: 238. јун 2014. 
  14. ^ Baudoin, Genevieve (јануар 2016). „A Matter of Tolerance”. The Plan Journal. 0/2016: 38, 39. 
  15. ^ Caneparo, Luca (2014). Digital Fabrication in Architecture, Engineering and Construction. New York: Springer. ISBN 978-94-007-7137-6. 
  16. ^ Goldberger, Paul (2015). Building Art: The Life and Work of Frank Gehry. New York: Alfred A. Knopf. стр. 298. ISBN 978-0-307-70153-4. 
  17. ^ Cañadillas, Iñaki. „Caso práctico: La Planificación Estratégica del Museo Guggenheim Bilbao desde una perspectiva de Marketing” (PDF). Приступљено 13. 10. 2011. 
  18. ^ Lee, Denny (23. 9. 2007). „Bilbao, 10 Years Later”. The New York Times. 
  19. ^ Crawford, Leslie. "Guggenheim, Bilbao, and the 'hot banana'" Архивирано 2013-05-18 на сајту Wayback Machine, Financial Times, September 4, 2001.

Литература уреди

  • Cuito, Aurora, Pons, Eugeni, Guggenheim, 2001.
  • Guggenheim Bilbao, 2000, Connaissance des Arts (Société Française de Promotion Artistique) ; no. especial.
  • Sullivan, Edward J, Calvo Serraller, Francisco, Hunter, Sam, Forma eta figurazioa : Blake-Purnell bildumako maisu-lanak : [erakusketa, Guggenheim Bilbao Museoa], Museo Guggenheim Bilbao, 1998.
  • Goldberger, Paul (2015). Building Art - The Life and Work of Frank Gehry. New York: Alfred A. Knopf. стр. 7. ISBN 978-0-307-70153-4. 

Спољашње везе уреди

 
Музеј Гугенхајм на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Музеј_Гугенхајм&oldid=27408197”