Нанси (франц. Nancy) град је у Лорени, у Француској. Нанси је главни град департмана Мерт и Мозел. По подацима из 2011. године број становника у граду је био 105.382.

Нанси
Трг Станислас
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионЛорена
ДепартманМерт и Мозел
Становништво
Становништво
 — 2019.105.058 [1]
 — густина6.999,2 ст./km2
Географске карактеристике
Координате48° 41′ 37″ С; 6° 11′ 04″ И / 48.6935° С; 6.1845° И / 48.6935; 6.1845
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Апс. висина212 m
Површина15,01 km2
Нанси на карти Француске
Нанси
Нанси
Нанси на карти Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЛоран Енар
Поштански број54000, 54100
INSEE код54395
Веб-сајт
www.nancy.fr/

Историјски, Нанси је био главни град војводства Лорена, а у пост-револуционарној Француској главни град провинције Лорена.

Награда „Цветни град”

Историја уреди

 
Петао је постао симбол Француске, захваљујући игри речи. Наиме, на латинском језику, "gallus" је значио и петао и гал, а током римске епохе, Француска се звала Галија. Стога је дошло до поистовећивања петла са Галијом и Галима, а данас и са Француском.

Најстарија људска насеља у области Нансија потичу из 800. године п. н. е. Прве насељенике је вероватно привукла лако доступна руда гвожђа, и прелаз преко реке Мерт. Мали утврђени град Нанциакум (Nanciacum) изградио је војвода Жерар око 1050. Нанциакум је разорио цар Фридрих II Хоенштауфен, али је град обновљен и у наредном вековима је напредовао као престоница Лорене. Под бедемима Нансија је 1477. погинуо Шарл Храбри, војвода Бургундски (Битка код Нансија). После смрти војводе Станислава Лешћинског 1766, војводство је постало француска провинција, а Нанси је остао њен главни град. Када је средином 20. века створен регион Лорена, град Мец је изабран као главни град.

Географија уреди

Клима уреди

Клима (Нанси)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 16,8
(62,2)
20
(68)
24,3
(75,7)
29,3
(84,7)
32,5
(90,5)
36,1
(97)
37,6
(99,7)
39,3
(102,7)
33,7
(92,7)
27,2
(81)
21,4
(70,5)
18,5
(65,3)
39,3
(102,7)
Средњи максимум, °C (°F) 4,6
(40,3)
6,4
(43,5)
10,9
(51,6)
14,8
(58,6)
19,2
(66,6)
22,6
(72,7)
25,1
(77,2)
24,7
(76,5)
20,3
(68,5)
15,1
(59,2)
8,9
(48)
5,4
(41,7)
14,9
(58,8)
Просек, °C (°F) 1,9
(35,4)
2,9
(37,2)
6,5
(43,7)
9,5
(49,1)
13,8
(56,8)
17,2
(63)
19,4
(66,9)
19
(66)
15,2
(59,4)
11
(52)
5,9
(42,6)
2,9
(37,2)
10,5
(50,9)
Средњи минимум, °C (°F) −0,8
(30,6)
−0,7
(30,7)
2
(36)
4,1
(39,4)
8,4
(47,1)
11,7
(53,1)
13,7
(56,7)
13,2
(55,8)
10,1
(50,2)
6,8
(44,2)
2,8
(37)
0,4
(32,7)
6
(43)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21,6
(−6,9)
−24,8
(−12,6)
−15,9
(3,4)
−6,8
(19,8)
−4,2
(24,4)
1,6
(34,9)
2
(36)
2,8
(37)
−1,3
(29,7)
−7,9
(17,8)
−12,7
(9,1)
−21,3
(−6,3)
−24,8
(−12,6)
Количина падавина, mm (in) 65,4
(25,75)
55,3
(21,77)
59,5
(23,43)
49,3
(19,41)
67,6
(26,61)
69,2
(27,24)
62,4
(24,57)
63
(24,8)
64,7
(25,47)
73,8
(29,06)
65,9
(25,94)
79
(31,1)
775,1
(305,16)
[тражи се извор]

Демографија уреди

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
128.677123.428107.90296.31799.351103.605105.468105.382 sansdoublescomptes= 1.962

Партнерски градови уреди

Галерија уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди